Држао је предавања о својој земљи широм свијета, био наш најбољи амбасадор, путовао пјешке, на бициклу, мотоциклу, жељезницом, на слону, рикши. Први је Србин коме је амерички предсједник Рузвелт изјавио саучешће јер се затекао у његовом кабинету када је убијен краљ Александар Карађорђевић. Умро је на Хиландару као монах.
Ни у данашње вријеме када авиони за неколико сати стигну са једне на другу страну свијета, а возови јуре 300 километара на сат није баш тако лако пропутовати свијет, а камо ли прије више од једног вијека када није било ни брзих превозних средстава ни саобраћајница.
То је ипак успјело Милораду Рајчевићу, првом Србину који је обишао цијелу планету, а за кога његови сународници готово да, нажалост, уопште не знају.
Њему је посвећена изложба аутора историчара и управника музеја Горана Вилића, отворена у у Музеју Јадра.
Према његовим ријечима, Рајчевић је на прво путовање кренуо са само петнаест година у Беч да учи сликарство, а опет, према неким изворима, молерски занат. Убрзо је отишао у Салцбург, па Минхен, Штутгарт, Нирнберг, онда је стигао у Париз, па наставио путовање по Швајцарској.
Онда се обрео у Ријеци и успио да се укрца у прекоокеански брод ‘’Ултаниа’’ и стигне у Америку гдје остаје неколико мјесеци. Тамо је повриједио ногу па је завршио у болници, гдје је утврђено да нема пасош и враћен је у Европу.
– Прво путовање трајало је четири године и за то вријеме је научио четири језика. После тога затекао се случајно 1910. у Београду у уредништву листа ’’Мали журнал’’, једног од најтиражнијих у то вријеме који су уређивала браћа Савић из Шапца.
Његово наредно путовање била је опклада са њима.
Савићи су му понудили рок од две године да обиђе Европу, Азију, Америку и Африку. Осим награде од 10.000 динара договор је био и мјесечна надокнада од 150 динара, а он је имао обавезу да у сваком мјесту као доказ боравка добије потпис, потврду тамошњих власти.
Са путовања је слао репотаже за ‘’Мали журнал’’ које су биле веома читане. Са само 20 година на пут дугачак 120 хиљада километара пошао је 14. марта 1910, а вратио се 21. септембра 1911. године. Он је своја путовања наставио све до 1939. године када се замонашио на Хиландару.
Иначе, нема земље у којој није био, знао је петнаест језика, познавао историју и обичаје држава и народа гдје би се налазио и био најбољи амбасадор наше земље у то вријеме, прича Вилић.
Држао је предавања о својој земљи широм свијета, а путовао је пјешке, на бициклу, мотоциклу, колима, жељезницом, на слону, рикши. Упознао је многе познате људе, Махатму Гандија, Теслу, Пупина. Дружио се са најбогатијим човјеком на свету Низамом од Хајдерабада ВИИ и упознао његових 300 жена.
Рајчевић, рођен у Прокупљу 1890, а одрастао у Лесковцу.
Обишао је обије хемисфере шест пута и на путовањима провео више од тридесет година. Појављивао се у скоро свим свјетским новинама, а примали су га и сви свјетски лидери и градоначелници највећих градова.
НА ЊЕГОВОЈ ВИЗИТКИ ЈЕ ПИСАЛО САМО “СВЕТСКИ ПУТНИК”: Милорад Рајчевић
Први је Србин коме је амерички предсједник Рузвелт изјавио саучешће јер се затекао у његовом кабинету када је убијен краљ Александар Карађорђевић.
Своја путовања описао је у путописима “На далеком истоку”, “Аутографи знаменитих личности XX века”, а онај “Из жарке Африке”, продао је у свих 40.000 примјерака. Тај путопис штампан је и у Француској, Енглеској и Шпанији на језицима тих држава.
– Рајчевић је веома мало познат, ниједан одсто становника Србије не зна за њега. За њега сам чуо случајно, од пријатеља који је за тог великог светског путника сазнао из Хрватске и то ме је заинтересовало. Шест мјесеци сам прикупљао материјал за изложбу, а посебно ме одушевило што је тај човјек путујући самог себе усавршавао и у оно вријеме прешао километражу као када бисмо шест пута обишли земаљску куглу – каже аутор изложбе на којој је на тридесетак паноа испричан живот човјека коме је на визит карти писало само – ’’Светски путник’’.
Извор: Курир.рс