„Псовачко-патриотски тренд“ или уринирање по црногорском образу

Дијете „српске или четничке“ мајке никад није себе ни другога понизио па да уринира по својој мајци Црној Гори, својој цркви и своме комшији

илустрација

У подијељеном друштву какво је црногорско, чини се да тензије све чешће и све снажније опкупирају јавни и медијски простор. Па ипак, једна групација – она која себе назива патриотама који воле Црну Гору више него сви други „издајници“ а подржавају структуре бивших власти које се толико вољеле своју земљу да су је бесрамно опљачкали и додатно издијелили – нарочито је осјетљива на мајке.

Неко би рекао да је у питању Црна Гора чији су „вјерни синови“ (са скупим аутомобилима, потрошеним државним ресурсима, уништеном привредом и природом, наркотицима и томпусима у хотелима итд.) али није: у питању су мајке – мајке Српкиње које рађају Србе а које редовно прекрсте у „четничку мајку“.

Шиканирање и псовање „српске и четничке“ мајке и постала свакодневица, и код „комита“ са ваучером за гориво, црвеним заставама Мила Ђукановића и његовог бившег коалиционог партнера Ранка Кривокапића – својеврсни тренд.

Почело је са паљењем и демолирањем центара градова земље коју називају својом мајком уз пљување српског народа, Српске православне цркве и покушаја отимања њених светиња – преко псовањакаменовања, упада у дворишта и напада на старине, изазивања туча и удеса – до још псовања „српске мајке“, пјевања усташких пјесама и уринирања по вратима Цркве.

Док се неуморно лијепе етикете „другој страни медаље“ по „шовинизму“ – српски народ у Црној Гори упорно је и доминатно позивао на мир, без псовања ичије мајке а нарочито без паљења и ломљења културног и јавног добра. Стога не чуде покушају разних медијских и политичких центара да та два „блока“ изједначе, међутим чињенице говоре другачије.

Дијете „српске или четничке“ мајке никад није себе ни другога понизио па да уринира по својој мајци Црној Гори, својој цркви и своме комшији.

А „посвачком и хушкачком тренду“ мјесто је, према мишљењима многих – у психијатријским установама или затвору. У зависности од степена дијагнозе.

IN4S

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *