Ако је 1972. година уписана златним словима у историји хотела, онда је 2007. уписана најтамнијим словима – тада је Светац дат у закуп компанији “Адриатик Пропертис”, каже члан Предсједништва СНП-а Крсто Рађеновић
Ако Специјално тужилаштво настави као што је почело, врло вјероватно можемо доћи у ситуацију да сви који су покушали да униште Свети Стефан, да га приватизују и ставе у ограде, ланце и жице, заврше у ланцима, а да драгуљ Црне Горе буде слободан и слободарски, као што је то одувијек и био.
То је у разговору за “Вијести” казао члан Предсједништва СНП-а, мјештанин Светог Стефана Крсто Рађеновић.
Према његовим ријечима, ако је 1972. година уписана златним словима у историји хотела Свети Стефан, онда је 2007. уписана најтамнијим словима. Тада је Светац дат у закуп компанији“Адриатик Пропертис”.
“Адриатик Пропертис је закључио уговор са Аманом, чије стандарде и пословну политику треба да спроводи током закупа. Иако је пракса у Црној Гори била таква да ни обичан киоск ниси могао узети у закуп да у то нису биле умијешане криминалне структуре… наивно се вјеровало, и то због истицања самог бренда Аман, да је овај посао прошао мимо наведених структура. Нажалост, брзо је схваћено, најприје од мјештана… да је Аман само параван, а да су стварни власници и покретачи свих будућих активности структуре које су држале окованом и утамниченом цијелу државу у протеклих 30 година. Тако су прве инвестиције наводних закупаца биле у ограде, ланце и жице, којима су кренули да окружују цијели простор… Видјевши да је дошло зло вријеме, какво није било ни током многобројних окупација, мјештани су се побунили и јасно исказали став да су и те како да Свети Стефан и Милочер буду у служби туризма и општег добра, али да нису ни по коју цијену да то буде било чији приватни посјед… Илузија да је у ери Мила Ђукановића нешто овакво могло да се да у закуп на законит начин и у служби општег добра, је разбијена, све очигледније је било да је Свети Стефан постао плијен организоване криминалне групе, чије дјеловање ће морати да буде предмет тужилачких и судских органа”, истакао је Рађеновић.
Истиче да је материјала за наведено напретек.
”Изградња објеката 2010. површине од око 1.200 квадрата у парку Светог Стефана, на тениским теренима, вршена је без грађевинске дозволе, чиме је почињено кривично дјело… Поднијете су кривичне пријаве, а шта се десило и зашто није поступано по њима, остаје да се чека одговор. Градња у самом хотелу Свети Стефан је вршена без дозволе и сагласности Завода за заштиту културних добара, а имајући у виду да је хотел Свети Стефан културно добро од националног значаја. Без одобрења је изграђен базен, покривена тераса Светог Стефана, изграђен плато у близини цркве…”.
Наводи и да су нелегално постављене дрвене куће на почетку риве и уз Краљичину плажу, мимо Програма привремених објеката, и да је забрањен пролазак ривом, мимо потписаног уговора.
Он каже да би тужилаштво требало да се позабави и питањем – “како је дошло до добијања дозвола и стварања могућности за изградњу вишеспратница и бетонирање милочерског парка, за што је и професор Бранислав Митровић изјавио да нису у складу са одабраним конкурсним решењем, приликом чијег одабира је био предсједник комисије”.
”Ко је припремио терен за приватизацију хотела Свети Стефан и хотела Милочер, на начин што је извршио издвајање наведених хотела из Будванске ривијере и пустио акције у продају? Ова активност је обустављена, а нечији планови су пропали, када је јавност реаговала и указала на кршење Закона о заштити културних добара, којим је прописано да се непокретно културно добро у државној својини не може отуђити. Како је дошло до смањења закупнине са 1,6 милиона на 1,12 милиона еура, те продужења периода закупа хотела Свети Стефан и Милочер са 30 година на 42 године, а хотела Краљичина плажа са 30 на 90 година, смањења закупнине са 500.000 на 350.000 еура и омогућавња изградње 126 апартмана, од чега 66 за продају, чиме се изиграва и обесмишљава тендер и наноси вишемилионска штета држави? Како је дошло до парцелације катастарске парцеле 1931 КО Свети Стефан и њене пренамјене? Како су закупцу Анексом XИИ Уговора о коришћењу морског добра 2020. дате парцеле у површини од око 6.000 м2, без тендера и без накнаде? Како то да стратешки партнер који је узео највреднији дио наше територије, ако се претпостави да ни ове године неће отварати хотеле, држи исте већ укупно 16 година, од чега 8 отворено, а 8 затворено”.
Рађеновић наводи да је у свему овоме улогу имао и недавно ухапшени судија Привредног суда Блажо Јованић.
”По ‘случајној’ додјели предмета у рад, судији Јованићу је дошао предмет за одређивање привремене мјере по предлогу Адриатик Пропертис, који предлог и усваја, да би вијеће Привредног суда 8. 12. 2021. године донијело одлуку о укидању рјешења којим је Јованић одредио привремену мјеру. Међутим, Јованић занемарује укидне разлоге и истрајава у незаконитом поступању, које је констатовало вијеће, и поново доноси рјешење којим се одређује привремена мјера, а држави причињава немјерљива штета…”.
Извор: Вијести