Административни одбор Скупштине Црне Горе, којим предсједава Милун Зоговић, поднио је крајем јануара Скупштини предлог одлуке о разрјешењу предсједника Ивановића, због одбијања Државне изборне комисије да 28. децембра 2020. године верификује мандат Суади Зороњић са посланичке листе „Црно на бијело“
У Скупштини се данас, у наставку четврте сједнице Првог редовног (прољећњег) засједања, расправљало о разрјешењу предсједника Државне изборне комисије (ДИК), Алексе Ивановића.
Административни одбор Скупштине Црне Горе, којим предсједава Милун Зоговић, поднио је крајем јануара Скупштини предлог одлуке о разрјешењу предсједника Ивановића, због одбијања Државне изборне комисије да 28. децембра 2020. године верификује мандат Суади Зороњић са посланичке листе „Црно на бијело“.
У предлогу се наводи да је Административни одбор једногласно утврдио да су Ивановић и поједини чланови ДИК-а повриједили одредбе Закона о избору одборника и посланика, који су, били дужни да примјењују дослиједно и неселективно а не да буду уздржани и против његове примјене.
„Због незаконитог одбијања Државне изборне комисије, дана 28. децембра 2020. године да по уредном захтјеву Скупштине достави Скупштини извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста и да верификује мандат Суади Зороњић са посланицке листе ‘Црно на бијело’ – ГП УРА, на шта Државну изборну комисију обавезује члан 32 тачка 13 Закона“, наводи се у образложењу Одлуке.
Ивановић је, како се додаје, повриједио члан 32 тачка 13 Закона о избору одборника и посланика,“на начин што, након што је предсједник Државне изборне комисије примио оставку на функцију посланика Филипа Аџића, Државна изборна комисија није поднијела Скупштини Црне Горе извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста и изабрала оног кандидата који је сљедећи према редосљеду на посланичкој листи Црно на бијело – ГП УРА“.
Предсједник Посланичког клуба ДФ-а Славен Радуновић казао је да је случај предсједника ДИК-а само један у низу случајева када група људи која сматра да је била изабрана да служи режиму и предсједнику ДПС-а и државе Милу Ђукановићу доказује своју лојалност кршећи закон.
„На крају све дође на наплату“, рекао је Радуновић и додао да Ивановић заслужује озбиљно кривично гоњење, да се овакве ствари не би више дешавале. Он је навео да је ово само једна од опструкција које се припремају од 30. августа и промјене власти на изборима.
„Ово је најпровиднији примјер како се то ради против Устава и закона и основних послова које треба да обавља предсједник ДИК-а“, навео је Радуновић.
Казао је да је био изненађен понашањем Ивановића, јер му док је био у Агенцији за заштиту личних података није дјеловао „као човјек који ће на један телефонски позив да се стави у службу бившег режима“.
Предсједник Посланичког клуба „Мир је наша нација“ Борис Богдановић рекао је да је Ивановић учествовао у покушају државног удара 28. децембра, али „се мало оклизнуо јер није очекивао политички шамар, ни он ни његови налогодавци од којег се неће опоравити“.
„Као што му пуч није успио, неће успјети да избјегне смјену“, рекао је Богдановић
Казао је и да је Ивановић уочи избора у Херцег Новог злоупотријебио личне податке хиљада грађана и уступио их другој држави.
„Он је неовлашћено употријебио податке грађана за своје потребе и уско-политичке потребе својих налогодаваца из Сплендида. Он је контролисао бирачки списак и казао да је све у реду, а након тога се жалио. Ово не био пошло за руком ни Шојићу“, рекао је Богдановић.
Јован Вучуровић (ДФ) казао је да није проблем само Ивановић, већ треба ДИК ослободити загрљаја ДПС-а што је огроман корак.
„ДИК је деценијама једна од главних карика на коју се ослања ДПС“, рекао је Вучуровић.
Он је оцијенио да је то систем зла и свих злоупотреба, који почиње у мини штабовима ДПС-а, па се наставља у школама гдје директори таргетирају раднике, затим се дешава утицај криминала и куповина личних карата…
„Онда се појави ДИК да запечати покрадене изборе својим одлукама“, казао је Вучуровић.
О Лепосавићу у сриједу
Расправа о предлогу разрјешења министра правде, мањинских и људских права Владимира Лепосавића, биће одржана у сриједу, најавио је предсједник Скупштине Алекса Бечић.
Он је казао да ће расправа бити одржана након кратке Седме сједница Првог редовног засједања, на чијем је дневном реду Предлог одлуке о измјени Одлуке о образовању Одбора за свеобухватну изборну реформу, а дневни ред ће вјероватно бити допуњен измјенама Закона о раду.
Гласање о преосталим рјешењима очекује се у четвртак, ако скупштински одбори заврше свој дио посла.
Предлог за разрјешење Лепосавића због његове изјаве о Сребреници поднио је почетком априла премијер Здравко кривокапић. У образложењу је навео да је јавно дјеловање министра од избора 4. децембра прошле године одступало од званичних ставова Владе и Споразума лидера три побједничке коалиције из септембра 2020. који је био програмски основ за формирање Владе.
Навео је да је Лепосавић, одговарајући на посланичко питање, релативизовао одлуке Међународног суда правде и Међународног кривичног суда за бившу Југославију, у којима се трагични догађаји у Сребреници правно квалификују као дјело геноцида.
Из ДФ-а су рекли да неће гласати за смјену Лепосавића, јер се такве ствари не рјешавају без договора и да ће Кривокапић морати тражити помоћ ДПС-а, који се ипак није изјаснио да ли ће гласати за смјену. Ни Демократе, како је саопштено из те партије, неће гласати за смјену Лепосавића ако то подржи ДПС.
ДПС бојкотује рад Скупштине. Шеф посланичког клуба ДПС-а, Данијел Живковић, саопштио је прошле седмице да ће њихов став бити познат кад то питање дође на дневни ред парламента.