Размотрити увођење нулте стопе ПДВ-а на хљеб; Папић: Цијена хљеба се може лимитирати само уз субвенционисање трошкова пекара

Привредници су на сједници Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије одржаној 16. марта у Привредној комори Црне Горе затражили да се размотри увођење нулте стопе ПДВ-а на хљеб.

“Тиме бисмо имали значајно ниже цијене хљеба на полицима и допринијели одрживости пекарске производње”, казао је представник индустријских пекара Дамир Папић.

Према његовим ријечима, минимална произвођачка цијена основне врсте векне хљеба са новим цијенама брашна и другим трошковима производње не може бити нижа од 64 цента, док би препоручена малопродајна цијена била 80 центи.

Он је казао да је од почетка ове године цијена брашна порасла за више од 25 одсто, односно са 400 еура на 520-530 еура, те да по најновијим информацијама она данас на домаћем тржишту износи 700 еура по тони са ПДВ-ом. Додатни проблем представља и блокада извоза роба из Србије.

“Ми не можемо производити нешто скупље, а продавати јефтиније. Цијена хљеба се може лимитирати само уз субвенционисање одређених трошкова пекара”, казао је Папић.

Навео је да поред цијена брашна, на њихово пословање значајно утичу и високе цијене енергената који поскупљују транспорт и логистику.

Бранко Пејовић, Зрножит, указао је да је цијена свињског и пилећег меса на тржишту за последњих седам дана порасла за 60 одсто. Он је предложио да се за свињско месо изједначи улазни и излазни ПДВ на седам одсто, што би створило могућност да се цијене прерађевина у Црној Гори задрже на садашњем нивоу.

Према његовим ријечима, пријети несташица пилећег меса због птичјег грипа који је захватио Европу, те апелује на државу да мјерама помогне домаћим произвођачима.

Небојша Величковић, државни секретар у Министарству пољопривреде казао је да су прошле године реаговали и у мјери могућег нашли рјешење да се субвенционише производња цјелокупног јата живинског меса са 100 одсто, а свињског са 60 одсто.

“Очекујемо да Црна Гора ових дана буде изузета из забране извоза коју је увела Србија. Агробуџет Црне Горе доприноси сигурности пољопривредних произвођача.Такође, навео је да имамо довољно механизама за рјешавање проблема на тржишту хране и да нема простора ни за какву панику.

Микан Јауковић, Пивара Требјеса, изразио је забринутост због прекида ланаца снабдијевања сировина коју користе у својој индустрији.

“Неопходно је да држава обнови робне резерве и покрене домаћу производњу, јер је криза показала да смо изузетно зависни од увоза”, казао је он.

Распарава о актуелној ситуацији услиједила је након што је секретарка Одбора пољопривреде и прехрамбене индустрије Лидија Рмуш презентовала Информацију о пословању у сектору у 2021. години.

Она је истакла да код субјеката из области пољопривреде и производње хране у претходном двогододишњем периоду није било застоја у обављању дјелатности, али се ипак утицај пандемије одразио на резултате њиховог пословања као што су: смањење продуктивности, недостатак финансијских средстава, отежана ликвидност и друго.

“Предстоје нам велики изазови и привредници морају да раде на конкурентности и повезивању, а посебно је важно синергијско дјеловање трговине, пољопривреде и туризма”, казала је Рмуш, додајући да је ситуација додатно усложњена ратом у Украјини.

Према њеним ријечима, домаћи производи такође морају заузети значајније мјесто у трговачким ланцима уз видљивије позиционирање, као и у туристичкој понуди, те да је потребно јако повезивања свих учесника у промету кроз наставак реализације заједничких пројеката као што су “Купујмо домаће” и “Домаћи укуси”.

Представници ресорног Министарства, државни секретар Величковић, начелник Дирекције за сточарство Ранко Богавац и Милица Вукчевић презентовали су током сједнице Агробуџет за 2022. годину, вриједан 50,9 милиона еура. Издвајања из националног буџета чине 35,9 милиона еура што је за 33 одсто више у односу на претходну годину односно 47 одсто више у односу на 2020. годину.

Агробуџет за 2022. годину је развојни и подржани су сви сектори. Све мјере подршке опредијељене пољопривредним произвођачима увећане су од 10 одсто до 30 одсто у односу на претходну годину чиме ће се директно допринијети унапређењу примарне производње.

Буџет је конципиран кроз шездесетак мјера, а ускоро се креће са објавом јавних позива. Представници Министарства су позвали привреднике да испрате и аплицирају за позиве, те казали да су за највећи број мјера обезбијеђени већи износи него што су били у претходном Агробуџету. Овим буџетом су посебно препозната два сектора, живинарство и свињарство, којима ће се морати додатно помоћи, а кроз овогодишњи Агробуџет уведене су и три нове мјере, за иновације, женско предузетништво и пласман роба.

Из Министарства су казали да је припремљен програм помоћи за пољопривреднике у износу од 5,0 милиона еура и да ће прво услиједити помоћ пољопривредницима у виду ваучера у износу од 200 еура и то за преко 19.000 регистрованих пољопривредних произвођача. Пољопривредни произвођачи ће добити и бесплатне пластенике, док је за сваки засијани хектар житарица опредијељена додатна субвенција од 250 еура, а за касни кромпир 150 еура.

“Сагласан сам са оцјеном Министарства да промјене у Агробуџету представљају вјетар у једра броду који плови у правом смјеру”,казао је предсједник Одбора Милутин Ђурановић.

Данка Перовић, генерална директорица Директората за плаћања у Министарству пољопривреде и руралног развоја, казала је да су у оквиру ИПАРД ИИ програма активне 3 мјере и то: Мјера 1 – Инвестиције у физички капитал пољопривредних газдинстава; Мјера 3 – Инвестиције у физички капитал везано за прераду и маркетинг пољопривредних и рибљих производа; Мјера 7 – Диверзификација газдинстава и развој пословања. Она је позвала привреднике да се пријаве за четврти позив Мјера 1 и 3, који су у току. Општа оцјена привредника је да се за 45 дана , колико траје јавни позов, не може припремити сва потребна документација за подношење пријаве.

На крају сједнице усвојен је План рада Одбора пољопривреде и прехрамбене индустрије за 2022. годину.

Извор: ЦДМ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest