Разочаран си и тужан: Ево шта би ти Владика Николај сада рекао

Знате ли каквих људи има највише, мали мрави? Разочараних, а после ових очараних. Разочараних су они који су пре тога били очарани. Очарани су они који ће тек бити разочарани.

Је ли тако и међу вама, драги мрави? Тако мени изгледа, јер ниједне ноћи још не видех да се неко од вас искрада на месечини и исповеда ноћи своје очарање или разочарање. Код нас људи, свака ноћ испуњена је таквим исповестима.  Пресићена је свака ноћ таквих исповести. Разочарани су гладни, који су били очарани првим погледом на богатства овога света. Разочарани су милостиви јер нису били помиловани.

Разочарани су праведници јер су на Крст бивали распињани. Разочарани су грешници јер су увидели да је и очарање од греха само једна варка. Разочарани су они који сласти траже јер, кад су свом снагом обухватили и стегли сласти, очи су им се отвориле и они су увидели да су стегли само празне руке. Разочарани су они који чистог страдања траже јер су сазнали да и у страдању има  сласти. У овом животу нема реке меда и млека,  рекох ја једног дана гомили разочараних, који проклињу живот због његових обмана.

Живот вам дакле није ни обећавао реке меде и млека, он вас, дакле у томе није могао ни обманути. Ви сте обмањивали сами себе, јер сте обећавали себи нешто на рачун живота, не знајући да живот не признаје никакав рачун, склопљен без виђења и познанства са њим. Ваш је смртни грех, што се не можете у себе да разочарате. Разочарање у себе,  то је шибање себе. Докле ћете шибати друге и претварати се да вас боли? Докле ћете затискивати уши да не чујете оне који другом страном улице иду, упоредо с’ вама и објављују разочарање у вама?

Ослушните, ослушните колико гласова говори о разочарању у вама! Но, ја сам још више: ја сам разочаран и у самог себе. Ја сам преживео саморазочарање. Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Сувише слаби падају у опиљке, које судба поново растапа у пећи. Јаки се најзад очаравају целом процедуром, под коју их судба ставља. Знате ли каквих људи има највише, мали мрави? Оних који јецају у разочарању, а после ових долазе они који певају у очарању. А знате ли у чему је живот велики? У томе, драги мрави, што он те две песме слаже у једну хармонију, у томе што је он шири и од трагедије и од комедије. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *