Пише:Катарина Вукићевић дипл.психолог

ДА ЛИ ЈЕ И КОЛИКО РОДНА РАВНОПРАВНОСТ БИТНА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА?

Или
ДА ЛИ СЕ РОДНА РАВНОПРАВНОСТ ОДНОСИ САМО НА ЖЕНЕ?
На почетку желим истаћи да ово није прича о феминизму. То остављамо за неке друге прилике. Ово је пар реченица о родној равноправности. Са позивом да Вас све укључим у ову дискусију. Да заједно говоримо о овоме. Истина јесте да се у свијету више говори о правима жена, те о њиховим потребама које су кроз историју дискриминисане. Али је једнако битно говорити и о дискриминацији мушкараца у одређеним занимањима. Јер овдје је ријеч о родној равноправности.
Прије него наставите читати, молим Вас да одговорите на следеће питање:
Како ви перципирате родну равноправност?
Према „Европској повељи о родној равноправности на локалном нивоу” родна равноправност “…претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице.”
Родна равноправност не значи укључивање подједнаког броја жена и мушкараца у све друштвене активности нити њихово третирање на исти начин, већ подразумијева укључивање женских и мушких интереса и искустава у развојне програме у свим политичким, економским и друштвеним сферама тако да је добробит за све подједнака.
Родна равноправност није само питање социјалне правде већ је кључна за постизање друштвеног развоја на дјелотворан и ефикасан начин, као и елиминацију сиромаштва.
Дакле, родна равноправност јесте то да имате права да се борите и напредујете у послу који сами изаберете, без обзира што душтво каже то је “женски“ или “мушки“ посао. Ваше је право да радите и стварате једнако као и супротан пол у било којој дјелатности
За крај додала бих да је родна равноправност неопходан услов за улазак у регионалне и међународне савезе, уније и партнерство са другим развијеним земљама. Улазак у Европску унију (ЕУ) је немогућ без постизања пуне родне равноправности која је принцип, циљ и задатак ЕУ.
- Шта ви мислите о родној равноправности?
- Какви су Ваши ставови о феминизму нпр?
- О чему мислите да се мало говори, а требало би више?
Какав
је ваш став поводом “граматичке равноправности“? Како перципирате називе
занимања у женском роду као што су нпр “докторка“ , “психолошкиња“ , “професорка“…?

Са ових пар реченица Вас позивам да се укључите и да разговарамо о овој теми.
Остављам простора за Ваша питања, ставове и схватања.
Nemam ništa protiv ženskih imena za nazive zanimanja. Ali mislim da se feminizam forsira previše. Kad pogledaš danas su prava žena veća nego prava muškaraca u nekim stvarima.
Ja sam ipak za to da je zensko zensko, a musko musko..Po meni nekako jace zvuci kad kazes diplomiran psiholog nego psiholoskinja, ali to je samo moj stav.
Svi, bez obrzira na rod i pol imamo pravo da podjednako napredujemo kako u poslovnom tako i u bilo kojem drugom smislu. Da bi napredovali kao drustvo obje strane moraju biti podjednako ukljucune i uvazene.
Postovani Miomire, voljela bih da se mogu sloziti sa Vasim stavom. Na zalost, niste u pravu. Molim Vas informisite se malo vise. Prava zena su itetako ugrozena. Popricajte sa majkom ili sestrom, hvala. 🙂
Najpre moram pohvaliti mladu Katarinu, koja, kako mogu primijetiti, pazljivo bira teme o kojima ce pisati. Volio bih cuti nesto o nasilju. Smatram da se svi o tome trebamo informisati. Pozdrav
Hvala Vam puno na lijepim riječima.
Tema koju ste predložili je svakako aktuela kako kroz istoriju tako i danas.
Svaka žrtva nasilja zaslužuje da se o tome ne ćuti. Nasilje se ne skriva u četri zida, tako nikada neće prestati.
Svi zajedno treba da ustanemo i stanemo na put nasilju.
Kad kažemo doktor, kažemo TAJ doktor. Ne kažemo TA doktor. I zato je potrebno da se i nazivi zanimanja oslovljavaju po rodu.
Doktorka je doktorka. I kraj.