Руски амбасадор Маслеников: Запад у покушају да уништи Русију уништава сам себе!

Амбасадор Руске федерације у Црној Гори Владислав Маслеников казао је гостујући у „Слободној зони са Драженом Живковићем“ на ТВ Прва да се од 195 земаља санкцијама Русији није се прикључило 130 земаља укључујући Кину, Индију, Бразил али и Србију.

„Ових дана у Санкт Петербургу је одржан економски форум. Упрокос покушајима бојкота, ту је узело учешће велики број људи али и 40 делегација на министарском нивоу. Ту су били и предсједници и премијери, спрски члан предсједништва БиХ између осталих. Најбројније делегације су биле чак и из Велике Британије и, пазите сад, Сједињених америчких држава.“, казао је он.

„Мислили су да могу да униште руску економију – преварили су се“

Маслеников каже да су ту били и званичници и економисти и додао да је Путин наступио опширним говором.

„Тад је рекао да је заршена униполарна пођела свијета. Ништа више неће бити исто. Ових дана такође се завршава и самит БРИЦС-а. Русија се не осјећа угроженом нити изолованом. Увијек смо расположени за дијалог“, казао је амбасадор и додао да је на сцени русофобија и да су санкције лош потез Западних држава.

Амбасадор је казао да је и раније после првих санкција 2014. почела прича да ће се руска привреда раскомадати, и да ће Русија наводно попустити.

„Када није до тога дошло, они говоре да санкције нису дале резултат јер их наводно није било довољно. Сада пак посматрамо како су Западу отказале све кочнице толико настојећи у настојању да Русији нанесу штету – они је наносе себи. И Путин је казао да су хтјели у налету да наруше руску привреду повлачењем својих компанија. Тиме су хтјели да ударе на руску економију али до тога није дошло. Курс рубље, данас видимо, све више јача“, казао је Маслеников.

„Убрзано приступање Украјине ЕУ је повратак политичких проширења“

Коментаришући приступање Украјине ЕУ, присјетио се 2004. године и проширивања ЕУ, и како су земље чланице одмах примиле 10 земаља.

„У том моменту радио сам у Бриселу и знам шта се тад говорило међу државама чланицама. Потпуна спремност ка приступању је било само код Естоније. Остали кандидати су били на различитим нивоима а поједини нису уопште били спремни. Најмање спремна је била Пољска. Посљедице те политичке одлуке ЕУ покушава да схвати и данас. Црна Гора се могла у то убиједити из свог сопственог искуства. Сада поново свједочимо да се ЕУ вратила политичким одлукама у питању проширења. Статус кандидата се данас пружа Украјини и Молдавији. Не узима се ништа у обзир, нити питање њихове спремности. Систематски проблеми се намјерно заташкавају“, сматра руски амбасадор.

Биће, како наводи, интересантно како Брисел говори Црној Гори да ријеши поглавља 23 и 24 а да Украјина без ичег улази у ЕУ.

„Када корумпирана украјинска елита уђе у институције ЕУ, почеће да манипулише и да привлачи што више новца из ЕУ. Наравно поставља се питање – ако. Украјина би морала да се трансформише у другу Белгију и двије три самосталне регије. Наравно, без нацистичке идеологије, нарочито без слављења Бандере. Ипак, обзиром на лицемјерје ЕУ, оснажиће се русофобија у ЕУ уласком Украјине у савез“, каже амбасадор.

Упитао се да ли је ЕУ спремна за Украјину и новац који ће она тражити.

„Да ли је Европа спремна за полуквалификовану радну снагу која долази из Украјине, као и за младе екстремисте? Све ће чешће преовладати двоструки аршини при одлукама о кандидатима. Са интересовањем сам посматрао Грузију, Украјину и Молдавију. Грузија има доста сличног са Црном Гором у погледу побољшања изборног система као и борбе против корупције. Мада, док се Црна Гора најистакнутијим кандидатом на Балкану, Грузија ипак није спремна наводно за ЕУ. Успут, у нашем дијалогу са ЕУ, кад је све било спремно за преговоре за безвизни режим, нама је речено да се безвизни режим пружи Грузији, Украјини и Молдавији.“, казао је амбасадор.

Тврди да балкански кандидати морају бити спремни да ће се Украјина понашати као једна Украјинка на физиотерапији у Будви која увијек тражи да уђе преко реда.

„Шта год обећали у Бриселу, не треба да се искључи могућност да ће нека земља ући преко реда.“, казао је он.

„Кризе је било и прије специјалне војне операције Русије у Украјини – изазвао је корона вирус“

Маслеников је казао да неће бити кризе хране због Русије, већ да је и раније било те кризе.

„Индекс вриједности хране у свијету био је већи него у мају 2020. То се сигурно није догодило последњих дана у фебруару, када је почела специјална војна операција у Донбасу. Цијене хране и енергената биле су у стрмоглавом порасту почетком 2020 године због корона вируса и грешака Запада. С тим је повезан и пораст цијена превоза робе и прекид саобраћаја. Ово је такође поспјешило и увођење санкција Русији. Све ово подрива могућност извоза хране и ђубрива на свјетска тржишта. Американци су се чак и опаметили, док Европљани још увијек нису“, подвлачи амбасадор.

Што се тиче наглог пораста цијене енергената до тога је довела фанатична политика ЕУ.

„Цијене су полетјеле увис од трећег тромјесечја 2020 године, много раније од почекта Специјалне војне операције. Министарство иностраних послова Русије потврдило је спремност те земље да настави са испоруком важних артикала. До краја ове године смо спремни да на свјетска тржишта испоручимо 20 милиона тона ђубрива и жита. Што се тиче украјинског жита, Русија никад није осујетила извоз тог жита на свјетска тржишта.

Борба

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest