РУТА Фeстивал у Подгорици

проф. др Драган Копривица

РУТА ФЕСТИВАЛ У ПОДГОРИЦИ, ИЛИ, ПРОДУЖЕНИ ПРАЗНИК ТЕАТРА

Позоришни фестивали, по правилу, редовно бивају добро припремљени, али је Фестивал РУТА (Регионална Унија Театара), у организацији Градског позоришта из Подгорице, (2-7. март), по много чему превазишао очекивања. Подгоричка публика је пунила велику салу КИЦ-а “Будо Томовић” до посљедњег мјеста, театри из Хрватске, БиХ, Србије, Сјеверне Македоније, Словеније и Црне Горе изводили представе уз различите поетике екс-ју простора, уз различите умјетничке домете, након представа су вођени разговори, организован је и округли сто о позоришној критици данас…

Казалиште Улyссес из Загреба, Београдско драмско позориште, Камерни театар 55 Сарајево, Драмски театар Скопље, МГЛ Љубљана и Градско позориште из Подгорице понудили су лепезу представа за бројне љубитеље театра, које чак ни велика киша током једне вечери није спријечила да дођу и доживе прави умјетнички угођај.

Као сваки плански организовани фестивал, и РУТА је имала осмишљене пратеће садржаје. У Додесту је одржана панел дискусија на тему “Положај и функција позоришне критике” уз добру посјећеност заинтересованих, а чуле су се песимистичке оцјене о перспективама позоришне критике. Своја виђења изнијели су проф. др Иван Меденица из Београда, Томислав Чадеж из Загреба, Александар Милосављевић из Новог сада и проф. др Драган Копривица. Панел је водио директор Градског, Стеван Копривица, а ставове изнио и умјетнички директор Душан Ковачевић уз информацију да РУТА наставља своје трајање ове, као и сљедећих година, у главним градовима екс-ју простора, уз могућност низа копродукција. Очигледно, ово својеврсно умрежавање театара већ је донијело, и доносиће бројне бенефите у даљој сарадњи у размјени позоришних поетика, уз обнављање контаката на позоришном и културном плану међу земљама региона.

Др Иван Меденица је у Додесту водио радионицу “Писање позоришне критике”, а након одгледаних комада организовани су и добро посјећени округли столови, које је софистицирано водио Зоран Ракочевић. И округли столови су дали печат Фестивалу: уз добру посјећеност били су и полемички интонирани, без уобичајених стерилних и куртоазних виђења сценских домета представа.

Када је ријеч о конкретним позоришним дометима, општа је оцјена да су се позоришта екс-ју простора представила у дијапазону од изузетних комада, који остају за памћење, до осредњих. Током прве фестивалске вечери љубитељи театра имали су јединствену прилику да виде представу из Загреба, “Ко се боји Вирџиније Вулф”, култни драмски текст Едварда Олбија, који је игран и као драма, и филмован са Ричардом Бартоном и Елизабет Тејлор у главним улогама. Комад је урађен у копродукцији загребачког Казалишта Улyссес и Београдског драмског позоришта, драматургију је урадила Жељка Удовичић Плештина, а режију Ленка Удовички.

У главној улози је наступио маестрални, легендарни Раде Шербеџија, који је, играјући Џорџа, универзитетског професора историје, нехотично одржао и прави јавни час из глуме, скоро по систему Оне ман схоw уз бравуре доведене до перфекције. У надметању на отвореној сцени добро га је пратила Катарина Бистровић Дарваш, у улози Марте, деканове кћерке, али се осјећала диспропорција у односу на двоје млађих глумаца, Милана Марића, у улози Ника, и Нике Иванчић, у улози Хани. Но, слике из живота двоје угледних интелектуалаца, остарјелих циника, садо-мазохиста, који страсно уживају у изношењу прљавог брачног и животног веша, дате су тако моћно и непоновљиво, да је публика овацијама испратила актере тог по много чему сјајног комада.

Други по реду врх Фестивала сигурно чини представа “Сјећаш ли се Доли Бел”, по роману Абдулаха Сидрана, у изведби Камерног театра 55 Сарајево, у режији Кокана Младеновића. Док је комад “Ко се боји Вирџиније Вулф” првенствено глумачка представа, уз дискретну режију Ленке Удовички, представу из Сарајева је обиљежила и изврсна режија Кокана Младеновића с више маестралних, иновативних редитељских рјешења, невиђених на нашим сценама. А, као што је Шербеџија обиљежио своју представу, тако је и Емир Хаџихафизбеговић доминирао у “Сјећаш ли се Доли Бел”, мада у јачем глумачком саставу, при чему је, како је на округлом столу и сам нагласио, избјегавана матрица верзије Кустуричиног филма.

“Козоцид”, по тексту и режији Виде Огњеновић, наша публика је већ имала прилику видјети у више наврата, али је сала и овог пута била испуњена до посљедњег мјеста, а глумци награђени бурним аплаузима за слику периода соцреализма у црногорском селу након НОБ-а, уз гротескне сцене о истребљивању коза по наредби из врха. У добром дијелу текста о тзв. малим људима у трагикомичном сукобу с влашћу Вида Огњеновић је показала одлике врсног комедиографа, чије поруке је ансамбл Градског успјешно учитао. Али се мора признати да је посебну “етиду” ипак извео београдски глумац Игор Ђорђевић, у улози доктора из Београда, мада у ансамблу Градског није било ниједног слабог мјеста.

Комад “Пластелин” Београдског драмског, сценски протест о угрожености младих у одрастању, обиловао је већ виђеним редитељским рјешењима, а осјећао се и погрешан приступ младог режисера, Марка Торлаковића, да глумци протесте морају обавезно исказивати галамом, што је довело до тога да су мишљења гледалаца о дометима комада бивала подијељена. Комади Драмског театра из Скопља, “Странци”, и театра МГЛ Љубљана, “Плах удах”, такође су изазвали контроверзне коментаре.

У цјелини гледано, РУТА је несумњиво успјела, за шта је заслужна и комплетна техничка екипа Градског позоришта, која је пружила сву логистику ансамблима са стране. А директор Стеван Копривица и умјетнички директор Душан Ковачевић заслужују све честитке на успјешно организованом Фестивалу, који, у цјелини, остаје за памћење, уз мноштво правих позоришних угођаја. А Градско позориште из Подгорице ускоро ће представљати Црну Гору на РУТИ у Љубљани.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest