Пише:Катарина Вукићевић дипл.психолог
Стрес на послу код здраствених радника.
Стрес на радном мјесту, иако присутан скоро код свих професија, ипак је значајније изражен код здравствених радника, нарочито сада у хаосу који је настао због Корона вируса.
Здравствени радници су изложени стресу услијед посла који обављају. Узрок је често захтјевност посла и недостатак времена, вјештине и друштвене подршке на послу. То ствара незадовољство, измореност и појаву болести те доводи до немогућности квалитетног обављања здравствене услуге.
Све је више и директног насиља и пријетње физичком силом у здравственом сектору која изазива посттрауматску стресну реакцију.
Повећано радно вријеме здравствених радника и емоционално оптерећење доводе до исцрпљивања адаптивних потенцијала и нарушавања адекватних механизама (свјесни обрасци понашања који омогућавају савлађивање негативних ефеката стреса). То доводи до настанка карактеристичних посљедица као што су соматске болести, промјене на нивоу личности (депресивност, анксиозност, емоционална нестабилност) и облика неприлагођеног понашања као што су злоупотреба цигарета, алкохола и медикамената..
Рад здравствених радника погодно је тло за настанак стреса. Са једне стране, налазе се сложени радни задаци и често лоши услови рада, а са друге стране захтјев за скоро апсолутном тачношћу, пошто и најмања грешка може да доведе до тешких посљедица по здравље али и сам живот пацијента.
Због повећања замора долази до слабљења когнитивних функција, као што су пажња, памћење и концентрација. Социјална компонента је такође нарушена, мање времена остаје за квалитетан развој породичних односа, задовољавање интерперсоналних потреба и потреба које нису везане за професионално ангажовање.
Висока стопа боловања је добрим дијелом изазвана болестима које су посљедица дуготрајног стреса.
Стрес има изразито негативан утицај на здравље запослених који се манифестује кроз:
- смањење њихове радне способности и резултата рада;
- пораст проблема у функционисању личности;
- све израженије сметње у комуницирању са радним колегама;
- пораст насилничког и ексцесног понашања, и др.
СПРЈЕЧАВАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ СТРЕСА КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
У склопу превентивних мјера примјењујемо бројне психотерапијске методе које уче особе вјештинама превладавања стреса и јачају одбрамбену способност клијента. Ради се о вјештинама попут оних које помажу особи да поврати (или стекне) самопоузданост, да повећа самовредновање и вјеру у сопствене снаге (тз. асетивни тренинг), да научи да рјешава проблеме на најадекватнији начин, да планира кораке унапријед, да научи да планира вријеме.
Једна од техника којој дају посебно место у превенцији, али и третману стреса је релаксација. Она представља ефикасну методу коју могу примијенити и здраве и обољеле особе. Релаксација доприноси јачању отпорности личности и у исто време редукује ниво стреса и ублажава интензитет психолошких и физиолошких корелата стреса.
Како би се могло спријечити штетно дјеловање препознатих опасности и штетности и примијенити систем заштите на раду, неопходно је процијенити штетности и колику стварну опасност представљају по здравље запослених.
Начини на које се може помоћи спријечавању или третирању последица стреса:
- Когнитивно-бихевиорални приступ је облик психотерапије који наглашава важност улоге мишљења у ономе шта осећамо и како се понашамо.
- Ментална и физичка релаксација
- Организацијске промјене