Самарџић: Са мог брода није испаљена ниједна граната на Сплит

РЕАГОВАЊЕ АДМИРАЛА У ПЕНЗИЈИ
Самарџић: Са мог брода није испаљена ниједна граната на Сплит
У наведеним текстовима удробљено је много тога, све у циљу моје дискредитације, тврди Самарџић


Адмирал у пензији Драган Самарџић реаговао је на текстове новинара “Вијести” Синише Луковића под насловом “Гранатирање Сплита и улога Драгана Самарџића” и “Формиран кривични предмет против Самарџића”, објављеним у “Вијестима” 7. и 9. августа ове године.

Интересантно је, међутим, и индикативно да су се текстови Синише Луковића: ‘Гранатирање Сплита и улога Драгана Самарџића’ и ‘Формиран кривични предмет против Самарџића’ појавили сада, након 30 година, иако је новинару била добро позната моја улога у дешавањима 1991. Нарочито је индикативно да су се текстови појавили након мојих отворених критика кршењу Устава и закона од стране Владе Црне Горе и угрожавања суверенитета Црне Горе, а посебно након критика руководства Општине Тиват, које Луковић, из разлога добро познатих свим Тивћанима, безрезервно подржава.

У наведеним текстовима удробљено је много тога, све у циљу моје дискредитације. Осврнућу се само на најбитније:

Све догађаје треба посматрати у контексту времена у којем су се десили. Нажалост, велика већина нас, без да се ишта питала, увучена је у грађански рат 1991. године. И сви смо поред професионалних, преживјели личне и породичне драме и страдања. Из тог ужасног рата нико није изашао без посљедица.

Ниједном рјечју не спорећи право Хрватске да се бори за своју државу, не смијемо пренебрегнути чињенице и криво оптуживати људе који ничим нису допринијели сукобу, нити кршили одредбе међународног права. Јер да су се они питали до рата никада дошло не би.

Детаљан опис догађаја дана 14/15. новембра 1991. године даћу СДТ, а само ћу нагласити да никада ниједан брод из састава ТГ Каштела није прекинуо примирје, нити први отворио паљбу. Никада нико из ТГ Каштела није издао наређење да се гађа било који цивилни објекат, нити су они намјерно гађани. Са брода којим сам командовао, РТОП-406, није упућена нити једна граната на град Сплит.

Крајње злонамјерно је и подметање Луковића да постоје индиције да сам ‘био актер и борбених дешавања у Шибенику када су такође са пловила ЈРМ, артиљеријским гранатама поред војних, погођени и многи цивилни циљеви и објекти у том далматинском граду’.

Никада нисам учествовао у борбеним дешавањима у Шибенику, нити је са брода којим сам командовао упућена иједна граната на Шибеник, Дубровник или било који други град у Хрватској.

Након независности Црне Горе, наређена је провјера свих официра због могућег кривичног поступка у бившим републикама СФРЈ. На основу провјере, направљен је списак официра за које је утврђено да су хрватске власти водиле поступак против њих и наређено је њихово пензионисање.

Додатно, 2008. године када је требало да постанем начелник Генералштаба ВЦГ, због приче коју су пласирали “познати појединци” којима се није свиђало овакво рјешење (неки од њих су ми се касније извинили што су увучени у прљаву игру), а која је слична овој Синише Луковића, вршена је поновна провјера у директној комуникацији тадашњих шефова војно-обавјештајних служби Божидара Лакића с црногорске стране и генерала Гордана Чачића с хрватске. Од хрватске стране добијено је написмено да се против мене не води, нити је икада вођен било какав поступак у Р. Хрватској.

Још као командант Морнарице ДЗ СиЦГ, заједно са командантима држава АДРИОН савеза, које су све чланице НАТО, дакле и Хрватском, потписао сам, у име државе, Споразум о сарадњи 2005. године. Због доприноса у развоју сарадње у оквиру овог савеза и успостави мреже за размјену података између морнаричких оперативних центара (В-РМТЦ), 2006. године одликовани смо и командант Морнарице Хрватске и моја маленкост од предсједника Р. Италије.

Касније, као дугогодишњи начелник Генералштаба ВЦГ имао сам безброј сусрета са тројицом хрватских колега-начелника Главног стожера ОСРХ. Успоставили смо одличну сарадњу у многим областима, како билатерално, тако и у разним регионалним безбједносним иницијативама. На основу моје иницијативе и договора са хрватским начелником, успоставили смо заједничку јединицу у Авганистану, која је изванредно функционисала читаво вријеме нашег ангажовања у мисији. Имао сам више званичних посјета Војсци Хрватске, са дочеком Хрватске гарде, хрватском и црногорском химном и пуним војним почастима, као и много радних посјета, укључујући и сусрете са хрватским министрима и предсједницима. Изванредна сарадња са представницима Хрватске наставила се и на дужностима које сам обављао у ОЕБС у Бечу и Команди НАТО у Бриселу.

Да у подметањима Синише Луковића има и зера истине, зар неко може и да помисли, да би држава Хрватска – чланица НАТО-а од 2009. године, која има изванредне обавјештајно-безбједносне службе, допустила да Драган Самарџић посјећује Хрватску и сарађује са њеним државницима, генералима и адмиралима?

Наводи Луковића да је покојни Вукашин Мараш ургирао код хрватских власти да “издејствује да оне одустану од кривичног процесуирања и гоњења адмирала Милана Зеца и адмирала Драгана Самарџића”, неистинити су и нелогични по много основа. Први пут сам Вукашина Мараша срео крајем 2003. године, као замјеника министра одбране ДЗ СиЦГ, када су већ били окончани сви поступци у Хрватској. До тада, никог из државног руководства Црне Горе нијесам познавао, нити је ико у Подгорици чуо за Драгана Самарџића. Уосталом, зашто би Мараш или било ко други ургирао за мене, када у Хрватској никада није покренут, нити је вођен кривични поступак против мене? Такође, чисто сумњам, да је један Вукашин Мараш ургирао код хрватских власти за адмирала Зеца, али доводити у исту раван мене као поручника фрегате, из тог периода, и адмирала Зеца, може се само из крајње злонамјерних побуда.

Апсолутно је нетачно да ми је икада амбасада САД ускратила визу и да сам уопште био предвиђен да будем у саставу делегације, која је крајем 2007. године ишла на билатералне одбрамбене консултације у Вашингтон. У архиви постоји платформа Владе за учешће на тој активности, са прецизно одређеном делегацијом. Уосталом, почетком те године путовао сам у Вашингтон ради договора око обезбјеђења подршке САД за програм уништавања вишка наоружања и муниције. Дакле, имао сам активну америчку визу за 2007. године, а у САД сам путовао петнаестак пута, како са дипломатском, тако и са обичном визом.

Уважени министар одбране, Рашко Коњевић ме није ангажовао ни као сталног, ни као привременог незваничног савјетника. Министар ме по пријему дужности, као одговоран лидер, позвао у свој кабинет, да би чуо моје виђење система одбране. Апсолутно, није било приче о било којем мом ангажману, нити сам ја било шта тражио од министра. Истина, знам да је настала паника код неких у МО и ГШ када су виђели да улазим код министра. Због чега, то најбоље они знају.

Ни на једну функцију ме није “поставило бивше ДПС” руководство, већ – на сваку – Савјет за одбрану и безбједност, како то Устав Црне Горе и прописује. Нијесам члан ДПС-а, нити било које странке. Моја једина странка је Црна Гора.

Просто је невјероватна истрајност новинара Луковића у подметањима и покушајима мог дискредитовања. Оптужити некога за најтежи могући злочин, без икаквих доказа, језиво је. Убијеђен сам да ово не ради сам, а могу само да претпоставим по чијем налогу Луковић и ‘Вијести’ настављају да ме блате, иако и они сами знају да у овоме нема ни трунке истине. Јер да има истине, ваљда би одавно за ово знала цјелокупна црногорска и хрватска јавност, а не би чекали 30 година да им, поред свих црногорских, хрватских и НАТО служби и провјера, Синиша Луковић отвори очи.

Велики Југ Гризељ давно рече:

’Мислим да је најважније дау новинарство стигну добри људи, да буде што мање мућкова, што мање мрзовољних и злочестих људи, што мање човекомрзаца, оних који до подне мрзе себе, послије подне цио свет.

Најопаснији су они који мисле да су у нечему били прикраћени у животу, па такви стигну у новине – и почну да гоне све редом, да проналазе у сваком човјеку оно што је најгоре у њему, да у свему видеаферу, да у свему виде злу намеру’”, наводи се у реаговању.

VIJESTI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest