,,Ратове воде и мрави,
државе имају и пчеле.
Твоја душа, друге путеве
и ту гдје је ускраћена,
не може процвјетати срећа"
– написао је Херман Хесе у свом роману ,,Самовоља представља задовољство“.
Медијски мрак у Црној Гори траје већ дуже вријеме и све је израженији у последњих пар година. Било да је у питању брисање или промјена канала из програмске шеме, повећање цијене претплате или немогућност да се бира оно што желимо да гледамо. Нажалост, ми смо осуђени да папрено плаћамо ,,услуге“ оператера и пратимо онај програм који нам се намеће.
Огроман проблем представља и чињеница да међу кабловским емитерима постоји неформалан договор о „подјели територије“, па су тако грађани осуђени да гледају оно што им се сервира, а не оно што стварно желе и хоће да гледају. На овај начин се крше права слободног тржишта, јер би потрошач морао да има могућност одабира жељених канала, који ће бити доступни 24 сата и неће бити ,,замрачени“.
Колико пута нам се десило да будемо ускраћени да одгледамо омиљени филм, серију, неки спортски догађај, занимљиву емисију…? Безброј пута. А све то због самовоље кабловских оператера и њихових налогодаваца и намјере да нам ускрате да гледамо жељене садржаје. Ми смо ту да ,,само“ потпишемо уговор, да се обавежемо на вјерност и лојалност неком од њих, а они ће нам одређивати шта смијемо и можемо пратити на М-телу, Тотал ТВ-у, Екстра ТВ-у и сл.А сви раде по истом распореду часова. Да није тужно, било би смијешно!
И нико не реагује на ову неправду, коју трпимо сви подједнако. Умјесто да Агенција за заштиту потрошача, која би по Закону морала да предузме нешто, да заштити кориснике, да се бори за њихова грађанска права, да се заложи за слободу нарушеног тржишта, ни прстом да мрдне!
Све док стање у овој области буде на овом нивоу, трпјећемо сви који користимо њихове ,,услуге“, а наше је да само редовно плаћамо рачуне, јер ћемо у противном бити ускраћени, да гледамо оно што у ствари не желимо.
Саша Боричић