Данас је на Косову и Метохији устријељен наш брат Срећко Софронијевић, честити Србин, пристојан човјек, отац двоје дјеце. Међутим, овиме није устријељен само он, устријељена је правда и човјечност. Устријељена је свака илузија о природи разбојничког режима на Космету. Осим њега, у болници је још шесторо Срба. Упад албанске „полиције“ на територију Сјеверне Митровице није имао основ ни у једном међународном акту, а начин на који је извршен више личи на терористичку акцију него на дјеловање било које законом успостављене и професионалне службе безбједности.
Овакво поступање демонстрира српску несрећу, а (нажалост) косовско правило: терористи немају обзир о људском животу. Тај обзир правно је формулисан кроз заштиту људског права на живот, а оно се не смије угрозити ни у ком случају, осим зарад заштите туђих живота, али и тад искључиво као крајње средство. Разлози за малтрерирање и овај ниво насиља су још тривијалнији: у очима косметске терор-полиције, живот једног Србина вриједи мање од докумената о пословању неке апотеке.
Да је иоле другачије, они не би пуцали бојевом муницјом по голоруким Србима, не размишљајући да ли ће неког убити или тешко повриједити. Наравно, тај безобзир ће изненадити само наивне — они који су спремни да ваде људске органе, да спаљују и руше светиње, да своје постојање темеље на лажима и правној хајдучији, спремни су и да убију.
То је једино правило у коме су демонстрирали досљедност, много већи него у поштовању било ког договора или права. Стога сваки Србин, гдје год да се налази, мора да подржи нашу браћу и сестре на Космету. Они су изложени очигледном терору и угрожени, а кад су већ остављени ван сваког права и земаљске правде, нека не буду остављени од нас. Сходно томе, Срби у Црној Гори без остатка пружају подршку браћи на Космету. Када смо ми били на удару, они су нама пружили подршку, иако је њихово стање било и остало много теже од нашег.
Дакле, имамо нарочиту дужност према њима, не смијемо остати нијеми и слијепи ни пред којим њиховим страдањем, а камоли страдањем нашег народа! Наравно, не заборављамо ни ријечи нашег Патријарха Павла: „Косово ће у 21. веку бити мера и провера свих нас, од скромних трудбеника до патријарха и вођа српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било, а на нашем месту живеће неко други!“.