На питање да ли се установе суочавају са несташицама реагенаса и медикамената због нерационалне потрошње или ковид кризе, Шћекић наводи да је у овом моменту задовољавајуће снабдијевање здравственог система љековима и медицинским средствима
Вршилац дужности директора Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Драгослав Шћекић казао је за Дан да је Министарство финансија донијело одлуку да буџет за здравство у овој години буде 301.000.000 еура.
Шћекић је објаснио да је Фонд сачинио нацрт буџета за ову годину у износу 313,41 милион, док по предлогу Министарства финансија он износи 301,94 милиона еура. То је за 11,47 милиона еура или 3.66 одсто ниже од износа у нацрту.
Иначе, предлог буџета ресора финансија је за око 20.000.000 еура већи у односу на почетни буџет који је опредијељен за здравствени систем у 2020. години.
“У периоду привременог финансирања за претходна три мјесеца 2021. године за буџет Фонда опредијељена су средства у износу 70,68 милиона еура, док је предлогом Закона о буџету за 2021. год. планиран износ од 301,94 милиона еура. Уз потпуно разумијевање тренутне економске ситуације, очекујемо да ће Министарство финансија у наредном периоду наћи могућности и обезбиједити недостајућа средства”, казао је Шћекић.
Како је додао, смањење средстава у односу на нацрт буџета Фонда евидентирано је на највећим буџетским ставкама, које чине окосницу буџета Фонда.
“То се прије свега односи на издатке за зараде запослених у јавним здравственим установама, љекове и медицинска средства, лијечење ван јавног здравственог система и издатке за набавку нове медицинске опреме, као и на другим буџетским позицијама, које су од значаја за текуће пословање (материјални трошкови ЈЗУ). Очекујемо да ће контроле пословања, које је покренуло Министарство здравља у јавним здравственим установама дати пресјек стања у организационом и финансијском погледу и резултирати отклањањем свих недостатака”, истиче Шћекић.
На питање да ли се установе суочавају са несташицама реагенаса и медикамената због нерационалне потрошње или ковид кризе, Шћекић наводи да је у овом моменту задовољавајуће снабдијевање здравственог система љековима и медицинским средствима.
“Међутим, повремено долази до кашњења у испоруци због повећаних захтјева услед повећања потрошње љекова и медицинских средстава који се користе у лијечењу ковид пацијената (лонгацеф и други антибиотици). Фонд помно прати ситуацију снабдијевања јавних здравствених установа љековима и медицинским средствима и улаже напор да све здравствене установе буду благовремено снабдјевене”, истиче Шћекић.
Средства за набавку љекова и тестова за ковид планирана су у оквиру буџетске позиције љекови и медицинска средстава за потребе ЈЗУ у збирном износу, док су средства за дијагностикуме и потрошни материјал за ПЦР тестирање планирана у оквиру програма Института за јавно здравље.
“Средства за набавку медицинске заштитне опреме и друге нестандардне набавке обезбјеђиваће се у складу с потребама. Такође, у буџету Фонда опредијељена су средства за набавку вакцина за спровођење имунизације становништва за сузбијење ширења вируса корона”, каже Шћекић.
Он наводи да ће Фонд у сарадњи с Министарством здравља урадити анализу Листе љекова и медицинских средстава, начина њиховог снабдијевања с циљем смањења цијена љекова и медицинских средстава.
“Циљ Фонда је да у сарадњи с Министарством здравља врати стоматолошку здравствену заштиту у оквире јавног здравља, о чему су предузети одређени кораци”, рекао је Шћекић.
Он сматра да је потребно јачати кадровске, просторне и организационе капацитете у јавном здравственом систему, повећати улагања у савремену медицинску опрему (скенери, дигитални мамографи, РТГ апарати…) и савремене медицинске технологије и процедуре, како би систем био конкурентан и како би се повећао квалитет пружања здравствене заштите.
“Истовремено кроз боље управљање од стране менаџмента јавних здравствених установа, потребно је успоставити бољу контролу потрошње на свим нивоима, у циљу рационализације трошења јавних средстава. Примарни циљ Фонда је да у сарадњи с Министарством здравља, Клиничким центром и осталим здравственим установама ради на јачању капацитета јавног здравственог система, како би се корисницима здравствених услуга пружала здравствена заштита у оквиру система и избјегли трошкови упућивања пацијената у приватне здравствене установе и установе у иностранству”, наводи он.