Одлучни смо да уклонимо јаз између богатих и сиромашних, тачније могућност да само они који имају новца имају право на лијечење, док се грађани слабије имовне моћи, а таквих је највише, боре за своје основно право, гдје заштита здравља и те како припада. Министарство здравља и свих здравствених установа има јасну намјеру – стабилан јавни здравствени систем, с пацијентом у његовом средишту и условима за рад достојним љекарске професије и медицинске доктрине, каже у интервјуу за Политику одлазећи министар здравља, Драгослав Шћекић.
Он је рекао да је Министарство здравља, у сарадњи са свим здравственим установама, заузело проактиван став и кренуло у рјешавање нагомиланих проблема из претходног периода. Посебан акценат је, како је рекао, на превенцији и лијечењу хроничних незаразних болести.
Шћекић је рекао и да је просјечна старост објеката у јавном здравственом систему Црне Горе 50 година, а да су поједини саграђени чак и прије више од 70 година.
“Ово се посебно односи на Подгорицу, у којој је у посљедњих 30 година знатно повећан број становника и самим тим потреба за ширењем и градњом нових установа датира још од 2000. године. У току је реализација више инфраструктурних пројеката него у посљедњих 20 година заједно. Прије неколико мјесеци почела је изградња Клинике за ментално здравље, вриједност радова је шест милиона евра и финансираће се из капиталног буџета. Уз велику подршку ЕУ партнера на челу с делегацијом ЕУ у Подгорици, интензивиране су активности и на изградњи Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију, за шта је предвиђено око осам и по милиона еура. Пред расписивањем смо тендера за реконструкцију СБ „Васо Ћуковић” у Рисну, затим оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру Института за јавно здравље, као и за адаптацију и опремање микробиолошких лабораторија у девет домова здравља широм Црне Горе”, саопштио је Шћекић.
Подсјетио је да је Министарство здравља иницирало и израду пројектних задатака Ургентног центра у оквиру КЦЦГ и Опште болнице у Пљевљима, те да је у припреми пројектни задатак за потребе конкурса за изградњу дома здравља у Сити кварту у Подгорици.
“Да се водило рачуна о регионалном развоју и универзалности приступа здравствене заштите говори податак да су у току припреме за тендере збирне вриједности 10 милиона еура за потребе реконструкције општих болница Бијело Поље, Беране, Цетиње, Никшић, затим и домова здравља у Улцињу, Будви, Цетињу и Плаву”, казао је Шћекић.
Он је истакао и да је све чешћа пракса да управо љекари у које улаже држава свакодневно учествују у промоцији личног ангажмана у приватним здравственим установама и на тај начин усмјеравају пацијенте да за услуге које могу да добију у јавном здравственом систему одлазе у приватне ординације и амбуланте.
Намјера Министарства здравља, напомиње Шћекић, никако није онемогућавање рада приватних здравствених установа, већ партнерски и здрав однос,” али никако науштрб јавног здравства и буџета грађана, који је и те како пољуљан глобалном економског кризом, која не заобилази ни Црну Гору, посебно кад се зна да све ове услуге могу да добију у домовима здравља, болницама и Клиничком центру”.
“Такође, нико не жели да оспори право љекара на допунски рад, али се прије свега мора водити рачуна о потребама матичних установа у којима раде и испуњавању радних задатака у складу са законским прописима, али љекарском етиком. Министарство здравља, у циљу заштите интереса наших грађана и права на лијечење у јавним здравственим установама, покренуло је контролу поштовања одредби правилника од стране комисија за контролу квалитета здравствене заштите, као и одобравања права на допунски рад које директори здравствених установа дају својим запосленим. Донијели смо одлуку да се сви запослени који имају више сагласности за обављање допунског рада ван матичне установе изјасне и опредијеле за рад само у једној установи јавног или приватног сектора. А тамо гдје постоје листе чекања или недостаје кадар, као и гдје организовање процеса рада није могуће или је отежано, становишта смо да допунски рад треба укинути. На овај корак одлучили смо се због чињенице да грађани дуго чекају на специјалистичке прегледе и дијагностику у јавним здравственим установама, а исте им се за краће вријеме нуде управо од стране љекара из тих установа у приватном сектору”, појаснио је Шћекић.
Шћекић тврди и да је Министарство здравља апсолутно посвећено сузбијању и искорјењивању корупције из здравства.
“Тамо гдје очекујемо хуманост, помоћ и благу ријеч, не би требало да има мјеста ни за један облик дјеловања који може изазвати непријатност, а камоли коруптивне радње, о којима ће министарство, уколико буде имало сазнања о њима, истог трена обавијестити надлежне државне институције”, поручио је Шћекић.
Извор: Политика