Пише Јован Синановић
Премијер Марковић саопшти широј и Црногорској јавности да је у Црној Гори добро дошла Хрватска шаховница, Албански ћулаф, Њемачка чизма али да Српски опанак није добро дошао у нашој земљи. Занешени мржњом према братском народу у Србији и Републици Српској и водећи се политичким и страначким интересима, не марећи за потребе и живот сопствених грађана одлучили су окренути леђа Србији по ко зна који пут, мислећи да ће мајка заборавити своју дјецу. Али су се преварили и овај пут, јер Србија неће дићи руке од свог народа у Црној Гори. Заборављају колико људи и са једне и са друге стране границе није видјело своје породице и колико пате да загрле своје најмилије. Они Вам то неће заборавити. Колико мрзе Србију и србски народ доказали су то на више примјера, бојим се само да од толике мржње не избришу слово „С“ из новокомпоноване црногорске азбуке. Толико далеко тону да их овај пут ни Дарко Пајовић не може извадити из амбиса.
По цијену сезоне, забраниће колоне, тако нам запријети узнемирени премијер после сједнице НКТ-а. Узнемирен и уплашен може бити само онај који се плаши својих нечасних поступака и дјела. И ако је такав какав је зна да ће рука правде, ускоро, закуцати на његова врата! Нама никад нисте били узор, јер вас добро знамо, а изгледа и по ријечима Тање Фајон, посланице у ЕУ-Парламенту нисте више ни њима. Јер она вам поручи и даде на знање (ми то одувјек причали) да демократија не станује у Црној Гори и рече: „Црна Гора је у много чему, међу земљама кандидатима за ЕУ, била узорна земља. Али по свему судећи она то више није!“
Ваш брод господо више не плови, полако тоне, ви не покушавате помоћи Црној Гори, него гледате како да се искрцате са брода који тоне.