Симулирање реформи више не пролази: Опет шамари Брисела због правосуђа

Вријеме читања 7 минута



У новом Non-pejperu за Црну Гору констатује се да изазови остају реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала и слобода медија. Хитно отворити питање одговорности у Влади и правосуђу и обуставити праксу вријеђања здравог разума партнера из ЕК, тако и црногорске јавности, каже Далиборка Уљаревић.

фото: Вијести


Мило Ђукановић, Меденица, Ивица Станковић и Зоран Пажин, Фото: Саво Прелевић


Европска комисија показује да је остала резистентна на покушаје власти да симулираним реформама ублажи оцјене, али и потврђује да власт убрзано губи кредибилитет што може довести у питање даљи, већ опасно успорен, процес приступања ЕУ, каже директорица Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић, коментаришући нацрт новог неформалног документа о напретку у поглављима 23 и 24, који ускоро треба да буде званично објављен

Фото: Вијести

Реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала и слобода медија остају кључни изазови за Црну Гору које је додатно појачала пандемија ЦОВИД 19, оцијенила је Европска комисија нацрту документа, познатог као „Нон папер“.

У документу, у који су „Вијести“ имале увид, наводи се да расте забринутост због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, на шта је указивано и у претходном Нон пејперу из новембра 2019. И тада и сада се наводи да су кључне институције у в.д. стању.

Подсјећа се да парламент није могао обезбиједити потребну двотрећинску већину за важна именовања у правосуђу и, према томе, кључне функције попуњавају вршиоци дужности (ВДТ, АСК, Судски савјет).

„Уз то, забринутости расту у вези са спорним именовањима високих функционера у правосуђу, која нису у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа. Остаје важно да Црна Гора не оде назад у реформи правосуђа и да настави да биљежи резултате, посебно у борби против корупције, истовремено осигуравајући истинску независност свих институција“, поручују из ЕК.

Уљаревић за „Вијести“ подсјећа да Црна Гора „предуго добија негативне оцјене о степену демократизације и европеизације у релевантним међународним извјештајима“.


„Но, посебну снагу имају оцјене ЕК, с обзиром да смо на путу ка ЕУ, а овај незванични папир доноси, по мом суду, много јача, јаснија и директнија упозорења него сви претходни“, наводи директорица ЦГО.

ЕК констатује да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, оно се још перципира као рањиво на политичко уплитање.

Подсјећа се да је између 2019. и почетка 2020. Судски савјет поново именовао седам предсједника судова, укључујући и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, на трећи мандат, што изазива забринутост због начина на који то тијело тумачи Устав и законе.

Указују и на избор „предсједавајућег судије“ умјесто предсједника Уставног суда, иако правни оквир не предвиђа такву категорију.

Из ЕК постављају и питање објективности поступка евалуације и примјене критеријума за оцјену, приликом унапређења судија на више положаје.

„Само шамар који су власти добиле због правосуђа и медија, а то нијесу једини њени идентификовани гријеси, али јесу у срцу владавине права чији се значај ревитализује са новом методологијом преговора, морао би хитно отворити питање одговорности у Влади и правосуђу и обуставити праксу вријеђања здравог разума како партнера из ЕК тако и црногорске јавности“, каже директорица ЦГО.

Спријечити злоупотребу јавних средстава за изборне кампање
Из ЕК наводе да упркос јачању капацитета Агенције за спречавање корупције и проактивном раду новог Савјета (Владина стамбена политика за функционере) остају изазови у погледу интегритета, непристрасности, транспарентности, независности, неселективног приступа и уједначене и потпуне примјене закона.

Подсјећа се да је АСК у 2019. истраживала 31 случај необјашњивог богаћења, али нијесу пронашли неправилности.

Додаје се да измјене Закона о финансирању политичких партија које је парламент усвојио у децембру прошле године само се дјелимично позабавио препорукама ОЕБС/ОДИХР. Тим законом је дозвољена додјела социјалне помоћи из буџетске резерве у изборној години.

„Одговарајуће заштитне мјере морају бити успостављене ради спречавања злоупотребе јавних средстава у сврхе изборне кампање“, наводи се у документу.

Додаје се да примјена актуелног Закона о слободном приступу информацијама није помогла да се повећа одговорност и транспарентност јавних служби.

Што се тиче високе корупције, наводе да је успостављена евиденција истрага, кривичног гоњења и правоснажних осуђујућих пресуда у случајевима корупције на високом нивоу, али остаје за даљу консолидацију.

Подсјећају на аферу „Коверта“ да је тужилаштво оптужило бившег градоначелника Подгорице и секретара предсједника државе Славољуба Стијеповића за прање новца, као и да није било промјена у вези са изручењем бившег предсједника државне заједнице Светозара Маровића који се налази у Србији.

Полиција хапси, али су судови преспори а казне благе
Из ЕК напомињу да је полицији потребно више виших истражитеља организованог криминала и кријумчарења дроге, стручњака задужених за посебне истражне мјере и за кибернетички криминал, привредни криминал и форензику.

Подсјећају да су у Црној Гори и даље честа убиства везана за криминалне кланове, која прелазе државне границе.

И док, како наводе, расте број истрага и процесуирања тешких и организованих кривичних дјела, број правоснажних осуђујућих пресуда остаје низак, судски поступци су предуги због честих одлагања, а врло често су благе казне за осумњичене који су кооперативни без обзира на тежину кривичног дјела.

„Одговор на кривична дјела, поред неких изузетака, изгледа благ, с пресудама, новчаном казном и одузимањем имовине несразмјерно ниским у поређењу са тежином злочина“, кажу из ЕК.

Указују на ограничено покретање финансијских истрага, које се у већини случајева прекасно покрећу и остају усмјерене на проналажење имовине што није у складу са стандардима ЕУ.

Правни оквир за борбу против организованог криминала је, како наводе, у великој мјери успостављен и усклађен са правном тековином ЕУ.

Подсјећа се да 2019. није било судских пресуда за борбу против кријумчарења дувана. Међутим, кривични поступак вођен је у три велика случаја, укључујући један који укључује 22 осумњичена.

У другом је случају ухапшен познати осумњичени кријумчар, за којим се трагало 20 година.

Запљене илегалног дувана редовно спроводе царина и полиција.

Укупни износ запљена у 2019. години био је 1.719 милиона паклица цигарета, вриједних 39 милиона еура и 1.531 кг резаног дувана.

„Међутим, упркос све већим напорима органа за спровођење закона у овом подручју и побољшаној сарадњи између црногорске царине и ЕУ и међународних партнера, број покренутих случајева и даље је мали, с обзиром на процијењене размјере кријумчарења дувана у Црној Гори и преко ње“, пише у документу.

Током пандемије злоупотријебљени лични подаци
Подсјећају да је у области заштите личних података у припреми нови закон.

„КОВИД 19 криза криза истакла је изазове на овом подручју у вези са проналажењем праве равнотеже између заштите здравља и поштовања повјерљивости личних здравствених података и права на приватни живот грађана. Објављен је попис свих особа које подлијежу мјерама самоизолације које је једна особа након тога користила за израду апликације која корисницима омогућава да пронађу оне у самоизолацији. У априлу 2020. године процурио је попис за више од 60 особа заражених вирусом који садржи њихова имена, податке о рођењу и матични број. Тренутно је у току криминалистичка истрага“, наводи се.

Што се тиче слободе, мишљења савјести и религије, из ЕК наводе да је у децембру прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповјести како би се регулисао статус вјерских заједница и да је Влада, након великих вјерских скупова и протеста, покренула дијалог између правних стручњака и Српске православне цркве, која сматра да је директно угрожена овим законом.

Подсјећа се и на хапшење свештеника због непоштовања мјера заштите од коронавируса.

Без оптужнице за напад на Лакић, јавни сервис још није у служби грађана
У 2019. години регистрована су четири напада на новинаре. У три случаја су подигнуте оптужнице.

Заштита је понуђена за два новинара, а забиљежени су даљи сајбер-напади против медија.

„Упркос почетним резултатима истраге озбиљног напада на новинарку Оливеру Лакић у мају 2018, до сада нису подигнуте оптужнице. Није било нових помака у вези са старијим озбиљним случајевима напада на новинаре, укључујући убиство уредника Дана 2004. године. У априлу 2020. полиција је међутим расвијетлила четири случаја напада на имовину медија из 2011. и 2014., када је пет возила оштећено и уништено. Двије особе – малољетници у вријеме напада – ухапшене су, али организатори напада остају непознати“, пише у документу ЕК.

Додаје се да препоруке Комисије за праћење истрага напада на медије тек треба спровести.

Наводи се и да прелаз РТЦГ са државног медија на истински јавни сервис још није завршен, а именовање новог Савјета у јуну 2019. године није успјело да побољша уредничку независност и професионалне стандарде Јавног сервиса.

„Ерозија медијских слобода је поново у фокусу ЕК јер ту власти ништа нису урадиле да би се ситуација унаприједила, а ову РТЦГ, по вољи ДПС-а, нико у ЕК не види као истински јавни сервис нити може да идентификује икакав допринос новог Савјета РТЦГ-а у јачању уређивачке независности и професионалних стандарда на РТЦГ. Додатно, власти су успјеле себи да дају и доста аутоголова кроз оно што се види као проблематичан приступ борби против лажних вијести и наводног ширења панике и нереда, а што је свој израз имало у хапшењу уредника одређених портала и грађана због постова на друштвеним мрежама“, каже Далиборка Уљаревић.

Власт обећавала разјашњење спорних питања, добили још тврђи став Брисела
„Власти су у новембру обећавале да ће спорна питања на која је и тада ЕК опомињала разјаснити у комуникацији са партнерима из ЕК. Резултат њихових „објашњења“ је још тврђи и дециднији став да су основни принципи реформе правосуђа претворени у своју супротност, а да се судство и тужилаштво и даље види као подложно политичким утицајима“, каже Уљаревић за „Вијести“.

Она каже да ЕК није прихватила да су сви црногорски тужиоци одликаши како их оцјењује Тужилачки савјет: „Нити сматрају да је право толико „дубока вода“ да би се трећи мандат предсједнице Врховног суда тумачио као други, или да се у тим „дубинама“ може наћи непостојећа позиција „предсједавајуће“ Уставног суда. Оцјене о томе како Судски савјет интерпретира дух и слово закона би требало да постиде оне који тамо сједе и унисоно гласају о одлукама које угрожавају државу Црну Гору, штитећи нечије партијске и партикуларне интересе“, наводи Уљаревић.

ЕУ неће земљу која извози криминалце, подсјећа на убиства
„Овај извјештај није толико ни критички колико је ‘блијед’ и свједочи о више него забрињавајућој стагнацији, имајући у виду да смо при крају осме године приступних преговора. У извјештајном периоду није било ничега чиме су се институције истакле и заблистале, нарочито не у реформи правосуђа. Умјесто тапкања у мјесту, ово је доба када би Црна Гора требало да прави ‘искораке од седам миља’, да покаже зрелост као друштво и да се динамично мијења на боље“, рекла је за „Вијести“ Дина Бајрамспахић, представница Института алтернатива у Радној групи за поглавље 23.

„Умјесто да је рационализација правосудне мреже при крају, наводно се тек ради анализа, поред десетина добрих које већ постоје. Из тога се види да преговарачка структура не жури да завршава преговоре и све важне реформе оставља за крај преговора који није на видику…. Поновљено је да су Судски и Тужилачки савјет и даље под неприхватљивим политичким утицајем, предсједници судова се упорно бирају на више од два мандата противно међународним препорукама. На челу Уставног суда измишљени ‘предсједавајући’ судија што озбиљно нарушава повјерење у озбиљност ове институције“, напомиње она.

Бајрамспахић подсјећа да су истакнута 44 убиства од 2012. повезана са криминалним клановима, која су настављена и у 2020.

„Поменуто је да се наш криминал извози и вани спомињањем девет убистава у иностранству од 2018. Овај налаз треба посебно да забрине институције, будући да државе чланице ЕУ не желе да такав проблем постане саставни дио ЕУ. Дакле, исти проблеми се преписују из године у годину у извјештајима и нема значајних промјена“, каже Бајрамспахић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest