Сједињене Америчке Државе данас обиљежавају 21. годишњицу од када су исламски терористи отели четири путничка авиона и извели највеће терористичке нападе у савременој историји.
У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи.
Четири авиона која су летјела над источним дијелом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара.
Они су затим употријебљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона.
Два авиона ударила су у Куле близнакиње Свјетског трговинског центра у Њујорку.
Први је ударио у Сјеверну кулу у 08:46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09:03 сати. Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом. За мање од два сата, обје куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима.
У 09:37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона – огромног сједишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе.
Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10:03, након што су путници пружили отпор.
Вјерује се да су отмичари намјеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону.
Свеукупно је животе изгубило 2.977 људи не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Нјујорку.
Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу мјеста или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 људи.
Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је умрла у једном од авиона са родитељима Питером и Сју. Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу.
Кад је ударио први авион, процјењује се да је у кулама било 17.400 људи.
Нико није преживио изнад зоне удара у Сјеверној кули, али је 18 њих успјело да побјегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули.
Међу жртвама било је држављана из 77 земаља.
Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција.
Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама.
Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал каида. Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свијету. Отмице је извело 19-оро људи, радећи у три тима од по пет чланова и једном од четири – у авиону који се срушио у Пенсилванији. Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД. Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен. Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.
Мање од мјесец дана послије напада, предсједник САД Джорџ В. Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоријенио Ал каиду и пронашао Бин Ладена. Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у сусједном Пакистану.
Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године.
Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо гдје још увијек чека на суђење.
Било је потребно више од осам мјесеци да се рашчисти “Нулта тачка” – мјесто на ком су се срушиле Куле близнакиње.
На тој локацији сада се налазе споменик и музеј, а зграде су поново подигнуте, али другачијег изгледа.
Завршена централна грађевина – Свјетски трговински центар Један илити “Кула слободе” – још је виша (541 метар) од оригиналног Сјеверног торња, који је био висок 417 метара.
Реновирање Пентагона потрајало је нешто мање од годину дана, а особље се вратило у канцеларије у августу 2002. године.