Скривене љепоте Берана 2- Градина

Пишу: Јашовић Виолета и Иритано Стефани

Од села Подграђе до стјеновитог брда Градина , на чијем врху се налазе остаци средњовјековног града Бихора, долази се само пјешачком стазом. Они који овај терен добро познају кажу да је стаза сваке године све непроходнија а мјесто које би могло бити туристичка атракција сада обилазе ријетки.

Наша екипа имала је срећу да нас до овог локалитета доведе младић са Драгосаве, Вуксан Голубовић, који овај терен одлично познаје. Вуксан  каже да се у овом крају заиста има шта лијепо видјети. Да не претјерује увјерили смо се и сами када смо стигли до врха Градине, оно пред чиме смо остали без ријечи био је поглед „са висине“ на села са обије стране  корита ријека Лјешнице и Лима са једне и бихорских села са друге стране. Озелењеле ливаде , пашњаци и баште, плаветнило Лима и облаци који као да су се спустили на земљу изгледали су као са сликарског платна.

На врху Градине налази се  заравњени плато чијим ободом је подигнут масивни бедем, који затвара и штити унутрашњи простор некадашњег  града. Јасно се могу  видјети  бедеми и остаци куле. Најмања кула, налази се на истуреном кршевитом дијелу заравни, на западној страни непосредно изнад лимске долине. У средишту града видјели смо и остатке  бунара. О овом бунару стари мјештани Полице причају занимљииве приче, Вуксан каже да је чуо да  бунар датира још из Римског доба.

“Причају да је због положаја града снадбијевање водом представљало проблем па је вода до овог бунара спроведена из планине Бјеласице, каналом испод Лима. Читао сам и да је ријеч о бистијерни у којој се скупљлала кишница, када је воду немогуће било донијети из Подграђа ”, каже Вуксан.

О настанку Бихор града не зна се пуно, први пут помиње се 1450. године у документу из дубровачког архива, као Бицхор, под османлијску  власт је пао  1455. године, исто када и Призрен.  Под турском влашћу је све до ослободилачких ратова 1912. године када је напуштен.

 Уз тврђаву Бихор постојало је Подграђе које је и данашњи назив села чије су куће расуте испод утврђења. У Подграђу су видљиви остаци гробља са гробовима назначеним аморфним гробним биљегом или су гробови фланкирани блоковима обрађене сиге. Сачуван је и топоним Црквина што указује на дугу традицију овог простора и прије османског освајања.

Надамо се да ће Бихор град завриједити пажњу надлежних и да ће се обезбиједити средства како би се овај локалитет у потпуности истражио а љепота и културна вриједност била на бољи начин приказана јавности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial