Скривене љепоте- Самоград

Пишу: Јашовић Виолета и Иритано Стефани

Стваралачка сила која се не може надмашити, а која засјењује и дјела највећих умјетника својим невидљивим рукама, обликовала је и овај нестварни призор. Седам камених стијена, врхунско дјело природе, висине од 30 до 80 метара распоређене су кружно око платоа тако да додирују небо. Ову необичну конструкцију искористио је човјек и створио себи склониште да би се кроз историју ово утврђење развило у вјерски и економски центар овог дијела Црне Горе.

„Прва истраживања у Самограду који се налази у Пријелозима, у атару села Брзава спроведена су 80-тих година. Тада је извршено геодетско  снимање и сондирање локалитета. Тада је утврђено да се ради о мањем античком утврђењу које је саграђено између природних стијена. Ријеч је о веома необичном утврђењу облика круне, код којег су природне стијене искориштене као одбрамбене куле. Познати етнолог Милисав Лутовац за њега каже да је Божији град, јер је уклопљен у природну творевину и стјеновито окружење. То је мјесто гдје човјек осјећа неку посебну енергију, мир, као ријетко на ком другом мјесту. Самоград је као мали рај “, каже за портал „Поглед“директорица Полимског музеја у Беранама, Виолета Фолић.

Да свако ново истраживање са собом доноси неочекиване резултате показало се и са Самоградом. Живот у овом утврђењу текао је много раније него што се могло претпоставити. 

„ Ово aнтичко утврђење значајно је по томе што се сматрало да је било насељено од трећег до шестог вијека нове ере, али су истраживања показала и раније трагове живота на том станишту, гдје имамо остатке бронзаног и гвозденог доба, тј. керамике која датира из бронзаног и гвозденог доба. Тако да континуитет живљења имамо од 1000 година прије нове ере па све до шестог вијека нове ере“, додаје кустос Полимског Музеја Слободан Обрадовић.

У склопу утврђења постоје два ранохришћанска објекта, један унутар, а други ван бедема. Првобитно су члнови стручног тима Полимског музеја сондажно детектовали већу ранохришћанску цркву и претпоставили да се ради о необичној двобродној базилици. Истраживања су показала да се уствари ради о ранохришћанској једнобродној цркви којој је касније додат анкекс за сахрањивање.

„На цркви су јасно издвојене двије грађевинске фазе, па са сигурношћу можемо рећи да је крајем IV и почтком V вијека подигнута ранохришанска црква дужине 21, а ширине 8 метара. На сјеверној страни уз цркву била је призидана крстионица са правоугаоним базеном. У луку апсиде откривен је синтронос, тзв. епископско сједиште. У бурним временима у V вијеку црква је порушена, али је убрзо и обновљена. Димензије цркве су редуковане, скраћена је на 18 метара. На јужној страни призидан је анекс за сахрањивање, у којем је откривена велика надземна гробница. У другој фази уклоњена је крстионица на сјеверној страни, а у луку апсиде остављено је престоно мјесто. У меморијалној гробници, која је употребљивана у неколико наврата, откривени су остеолошки остаци три старије особе, на једном скелету нађен је златни крст реликвијар са рубином, такозваним „божијим оком „ и златни привезак, вјероватно знамење сахрањеног епископа или архиепископа“, истиче Обрадовић.

 Поред крста и привеска нађено је и доста керамичких фрагмената из тог периода, гвоздених стрелица, бронзаних новчића и једна изванредна украшена војна копча из VI вијека, као и сребрна минђуша.

„ Године 2016, смо истражили и конзервирали унутрашњу базилику превентивно је заштитили од даљег пропадања. Наредне двије године (2018. и 2019), радили смо објекте који су прислоњени са унутрашње стране главног бедема, чија је дебљина 1.60 цм, и пронашли низ помоћних објеката који су служили за опстанак живота на том локалитету. Прошле године наставили истраживања на бедему који одваја акрополу од подграђа и очекивали смо да ће Министарство опредијелити средства за финансирање овог пројекта. Пошто средства нису опредијељена, истраживања су тренутно заустављена“, наглашава Обрадовић

 Директорица Фолић додаје да је Полимски музеј у Беранама једина јавна установа на сјеверу која посједује лиценцу за археолошка и конзерваторска истраживања, спровођење  конзерваторских мјера на културним добрима, израде конзерваторских пројеката, елабората и студија заштите културних добара.

„Иако Полимски музеј превазилази локалне оквире и преузима дјелатности истраживања и заштите културних добара скоро на читавом сјеверу, Министарство културе ове године није одобрило средства за реализацију ни једног вишегодишњег пројекта. Наводно, ријеч је о техничком проблему, али је тај проблем зауставио најзначајнији археолошко-конзерваторски пројекат на сјеверу. Како би на најбољи начин афирмисали овај локалитет, планирано је да у Самограду буде направљен међународни арехеолошки камп. Иако идеја није у употпуности реализована, направљена је основа за то. Ми нећемо одустати од те идеје, на све начине тражићемо средства која ће то омогућити“, додаје Фолић.

Самогард је као геграфски простор и као свето мјесто имао посебно мјесто у предању и памћењу људи који су живјели на овим просторима. Епископ Будимљанско-Никшићки Господин Јоаникије 2006. године благословио је почетак радова на обнови Самограда.

Вјерни народ је за неколико дана окрчио и уредио простор да би на дан Светог Великомученика и исцјелитеља Пантелејмона била одслужена прва Света Архијерејска Литургија на остацима темеља старе цркве. Током 2006. и 2007. године доведена је струја и вода и  изграђена је црква брвнара. Током 2008. и 2009. године изграђен је манастирски конак.

Обнова Самограда не тече само у грађевинском смислу, већ се велика пажња поклања духовној обнови. Од 2006. године до сада не Самограду је свету тајну крштења примило преко 50 душа и закључено је неколико бракова.

Сабор на Самограду је постао традиционалан, гдје се окупља по неколико стотина људи.

Од 2009. установљена је духовна манифестација под називом “Самограду у походе“ у оквиру које се одржавају књижевне вечери завичајних пјесника од извора до ушћа Лима, уз богат културно забавни програм на којем учествују појци и црквени хорови.

За Самоград су везане и бројне легенде, а највише пажње привукле су оне о скривеном благу и онима који су то благо тражили искључиво ноћу.

Било да сте заљубљеник у археологију, вјерник који у овом скровитом мјесту тражи мир или заљубљеник у природу, која је према овом крају била несебична, наш предлог је да обиђете Самоград. Гарантујемо да ће утисци које ћете одавде понијети дуго остати у вашем сјећању. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial