Скривене љепоте Берана-Поглед на Тумбарице (фото, видео)

Пишу: Јашовић Виолета и Иритано Стефани

Ако вас ових дана пут нанесе у Беране и одлучите да уживате у љепотама града на обали  Лима, наш предлог је да обиђете једно од најзначајнијих археолошких налазишта-Тумбарице, предлог важи и за оне Беранце који још нису видјели овај драгуљ археологије. Локалитет са непроцјењивим археолошким благом, јединственим не само у Црној Гори, већ и на простору Балкана свакако ће  завриједити вашу пажњу. Остаци Тумба града насталог по претпоставкама 4500 хиљада година прије нове ере налазе се на јужном ободу плодне и широке равни села Доње Ржанице, око пет километара источно од Берана.


Директорица Полимског музеја, Виолета Фолић подсјећа да се остаци Тумба града налазе на  стјеновитом и готово неприступачном узвишењу подно брда Заруђа, а на улазу у кањон Калударске ријеке.


„Својим положајем Тумбарице доминирају Ржаницом и готово цијелим источним дијелом широке беранске котлине. Стјеновито узвишење је оријентисано југоисток-сјеверозапад, а могуће му је прићи само са јужне стране гдје се стичу сви путеви од Ржанице и села Алуге. Ту изнад Алуга се налази  извор воде који је обезбјеђивао све услове да се на овој стијени формира утврђени град“, истиче Фолић.


Локалитет је, додаје она, сондажно археолошки први пут  истраживан 2008. године при чему су откривени остаци објеката и утврђења са два низа бедема који захватају површину од преко хектара. На основу нађеног археолошког материјала може се рећи да је на овом локалитету човјек континуирано живио од бакарног и бронзаног доба, преко римског периода, све до средњег вијека.


Полимски музеј је 2019. искористио ИПА2 програме и аплицирао за средства преко Европских  фондова и заједно са Албанијом ушао у пројекат  “Проширење сарадње – од хришћанских старина до унапријеђеног туризма“. Овај пројекат заједнички спроводе Епархија Будимљанско Никшићка, Полимски музеј, Подршка заједница Албаније и Институт за Археологију –  Центар за албанске студије.
„Берански Музеј је добио  процентуално значајнија средства од осталих партнера у пројекту јер се наш пројекат заснивао на откривању  југо-источне стране самог утврђења. Кампања је трајала око шест мјесеци, с тим што смо ми за то вријеме истражили бедеме утврђења, улазну партију и конзервирали  оно што је пројектом предвиђено. За ову годину планирали смо да  радимо  на уређењу простора , постављању клупа, туристичких пултова, корпи за смеће,чиме завршавамо овај пројекат прекограничне сарадње“,додаје кустос Полимског музеја Слободан Обрадовић.


Приликом истраживања стручни радници беранског музеја открили су једну базилику која се налази на највишој тачки утврђења, црква је дужине 11, а ширине 6 метара.
„Отворили смо још један анекс, ријеч је о додатној просторији која се налази у склопу цркве која, такође, има апсиду и очигледно је ријеч о другој фази развоја тог утврђења гдје се са појавом повећаног броја свештенства и народа морао проширити постојећи објекат. Поред цркве нашли смо објекат који се налази у близини цркве  и димензија је 6х6 метара.  Открили смо два низа бедема који се пружају у дужини од по 60 метара, дебљине 1.60м , зидови су слагани у правилним редовима и повезани кречним малтером. Приликом тог истраживања имамо и изванредне резултате, пронађени су златни дјелови појасне копче, пронађено је доста алатки од метала , затим оружја, ријеч је о тромбоидним и листоликим стрелицама , као и онима у облику ластиног репа који указују на период Византије  .Пронашли смо и велики број керамичких посуда које се обрађују у Полимском музеју, а које ће, надам се, јавности бити презентоване на изложби  која ће, ако се стекну услови, већ током ове године бити организована“, закључује Обрадовић.


Ако овим археолошким проналасцима нисмо успјели да привучемо вашу пажњу, онда ће је, можда, привући приче које се с кољена на кољено преносе међу мјештанима овог краја о  илирској књегињи и њеним храбрим  војницима, чије су гробнице пронађене на Лисијевом пољу. По казивању, она је столовала у граду Тумба који је спаљен због куге, а становништво  расељено. По имену града до данашњих дана остао је топоним Тумбарица на коме се налази старо православно гробље.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest