СЛАВНИ преци, СРАМНИ потомци

Вријеме читања 2 минута

Пише: Јован Синановић

Након срамног изгласавања и усвајања грађанске иницијативе за уступање Цетињског манастира НВО ЦПЦ у скупштини пријестонице Цетиње, поставља се питање чији су то потомци изгласали. Ти „јунаци“ што се разбјежаше од пар сузаваца не знају ни ко су ни што су им били славни преци. Испоставља се да славни и чувени владари и старо-цетињани изгледа немају баш никакве везе ни чојске, ни сојске са овим данашњим цетињанима.

Фото: приватна архива

По предању, први становници који су у ХV-ом вијеку населили подручје Подловћенски долац (данашње Цетиње) били су Срби, а први међу њима био је војвода Иван Боројев из Старог Влаха (Златибора). Иван се доселио у долац са женом Јелицом и синовима Боројем, Владиславом, Вушуром и Драгославом око 30 – 40 година прије доласка Ивана Црнојевића на Цетиње.

Од четворице синова војводе Ивана Боројева (Србина са Златибора, из мјеста које се као топоним назива Стари Влах-као и читава област која се простире од Златибора до ријеке Ибар) и жене му Јелице (Српкиње из мјеста Рача код Крагујевца) настали потомци са презименима: Иванишевићи, Ивановићи, Вушуровићи, Драгославићи, Дапчевићи, Бошковићи, Мариновићи, Иваниши, Иванчићи, Љепаве, Мачуге, Главати, Перашиновићи).

Најстарији цетињски храм Рођења Пресвете Богородице (која је у народу позната као „Влашка црква“) је задужбина потомака најстаријих становника Цетиња дјеце Ивана Боројева.

Подсјећам, господар Иван Црнојевић, оснивач Цетињског манастира, је изданак старе српске владарске породице Црнојевића, потомака Немањићког властелина Ђураша Илића. Ђураш, од кога директно потиче ктитор Цетињског манастира Иван Црнојевић, се први пут помиње 1326, у пратњи српског Светог краља Стефана Дечанског (1322-1331), као челник.

Знамо и да је по доласку на Цетиње, господар Иван Црнојевић 1482. године у цетињском пољу подигао свој дворац, па се зато 1482. година и узима као година оснивања Цетиња.

Мора рећи неко домаћим изродима на Цетињу шта је рекао онај ко је подигао Богородичин цетињски манастир и коме тај манастир припада.

И саздах храм на мјесту званом Цетиње, у славу и хвалу Госпође Матере Божје, у име Њеног Рожденства и манастир при Њој створих за упокојење мисли, али и МИТРОПОЛИЈА ЗЕТСКА да буде ту ако буде по вољи милостивој Госпођи.“

(Године 1482., писа се мјесеца јануара 4. дан на Ријеци)

Патријарх српски Арсеније III Црнојевић “Чарнојевић”, родом из Бајица код Цетиња, такође потиче из породице оснивача Цетињског манастира Ивана Црнојевића.

Да ли има неког коме није јасно коме припада ова српска светиња?

А оним одборницима у клупама Пријестонице поручујем „Cтидите се г….. кад образа немате“. Ви нисте унуци славних цетињских предака, но изроди којима коријени вуку ка Мусолинију и Секули Дрљевићу!

3 thoughts on “СЛАВНИ преци, СРАМНИ потомци

  1. Bajka o doseljenju sa Zlatibora ( pogotovo što je to područje, a i mnoga ostala u današnjoj Srbiji naseljena stanovnicima današnje Crne Gore) na Cetinje i u neka ostala naša područja, ne pije vodu, onu naučnu, kao ni mnogi rodoslovi crnogorskih i hercegovačkih ( takodje, crnogorskih) porodica. Izmišljotine da su neki od Nemanjića, Mrnjavčevića i ostalih glavara je mitomanija i nepoznavanje prave istorije. Niko ne prihvata da je običnog porijekla. Srbi su od iskona stanovnici današnjeg područja Crne Gore i odatle su naseljavali Srbiju, Bosnu i ostala područja. Priča, bajka o doseljenju Ivaniševića, Vušurovića i ostalih bratstava na cetinjski katun ( tada nije bilo ovog Cetinja, sem koliba stočara) je namjerno smišljena kao što su smišljene i razne druge zbog politikakanskog koristoljublja. Oni su starosjedioci cetinjskog kraja, Srbi,a što se ne osjećaju danas tako je njihova stvar. Ovi sa ove objavljene fotografije nemaju nikave rodbinske veze sa tkz komitama i paliocima guma, sa tim šljamom, to su pravi Cetinjani, Ceklinjani, Riječani, Dujevčani i ostali, koji su bili i ostali junaci. Cetinje je bilo srpsko sve do 1945 godine a onda je naseljeno radnicima proleterima iz dalekih sela, milicajcima i ostalima. Radunović Popaj, nabijeđeni ,,pjevač“, Onaj Zeković glavonja i svi oni koji se oglašavaju to nijesu pravi Cetinjani, to vam ja kao pravi Cetinjanjin, Srbin, tvrdim.

  2. Šta je sa potoncima Italijana i komunista. Pa oni su danas Cetinjani. Toliko gidina traje pokatoličenje i Crne Gore i Cetinje da je dobro da uopšte ima Srba tamo.
    Vukajlo svaka čast kad među krvnicima ostaješ Srbin

  3. Hvala, Dejane! Ima nas, Bogu hvala i na Cetinju i okolini i javno se oglašavamo, između ostalih i naš sugrađanin Jovan Markuš, pa ti preporučujem da čitaš dokumenta koja on objavljuje, ona originalna, koja razgolićuju ovu pokatoličenu gamad. Te priče o Italijanima tokom rata na Cetinju – pa u skoro svakom gradu Crne Gore, u to vrijeme, oni su napravili javne kuće, ali su, pretežno dovodili svoje zemljakinje. Mržnja prema Srbima iz Crne Gore, kao i prema Srbiji nastala je poslije rata, ali sirotinji iz kamenjara nije ni malo smetalo da dođu do Beograda i zauzmu Dedinje, iako nijesu metka ispalili. Cetinje je kao i svaki grad u Crnoj Gori podijeljen po mnogim osnovama, a izgradnja fabrika ga je dokusurila. Treba da mu s eoduzme komunistička titula ,,grad heroj“ i da se laćnim naordnim herijima cetinjskog kraja, inače, najobičnijim zločincima prema svojem narodu oduzmu, takođe titule i da se okrenemo turizmu i kulturi, ali ne preko ovih obrazovnih lažnih ustanova koje sad postoje. Inače, slučajno sam vidio ovaj portal i još nekoliko i osjetio potrebu da se oglasim, iako to ne radim. Pozdrav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest