Спутњик: Без причешћа православље би постало нека друга вера

Питања како одржавати богослужења и како причешћивати вернике у доба епидемије коронавируса муче, не само Српску православну цркву, већ и читав хришћански свет. Сада, након увођења полицијског часа недељом и одржавање литургија доведено је у питање. Не зна се ни како ће Васкрс да буде обележен ако цркве буду празне и без верника.

Хришћанске цркве нису једнозначно реаговале на епидемију. Док су неке потпуно обуставиле богослужења, друге су увеле мере предострожности приликом доласка у храмове.

Након што је уведен полицијски час током викенда, питање је да ли ће се у Србији богослужења недељом уопште вршити и како ће се верници причешћивати.

Васкрс без причешћа у празним црквама

Још и пре увођења полицијског часа током викенда, питање причешћа било је у фокусу, јер се, према равославној традицији, верници причешћују истом кашиком. Напади на СПЦ поводом причешћа, али и захтеви за обуставом боослужења револтирали су, према речима верског аналитичара Жељка Ињца вернике, те се врх СПЦ нашао у незгодном положају између верника и оних који оптужују СПЦ.

СПЦ је и пре почетка епидемије оптуживана да су њени храмови највећи потенцијални извор заразе и због тога је патријарх Иринеј покушао да нађе средње решење. Неке од епархија СПЦ, као што је Епархија захумско-херцеговачка, препоручила је верницима, и пре него што се патријарх огласио, да држе дистанцу међу собом, да не целивају иконе и друге свете твари, као и да не целивају свештеника у руку приликом давања благослова.

Ипак, питање причешћа, према Ињчевим речима, централног догађаја цркве, остаје отворено. Традиција да се верници причешћују истом кашиком стара је 2000 година, додаје он, и тешко је да се црква тога одрекне. Ова традиција одржана је и у време много горих епидемија, па се поставља питање да ли је могуће прекинути такву праксу, а не изазвати реакцију верника. Шта ће се догодити ако верници изгубе поверење у цркву када се епидемија заврши, пита се он.

„У цркви имате праксу да се причести 100 људи, од којих неки имају неку заразну болест и нико не поставља то питање. На крају свештеник, истом кашиком, поједе остатак причешћа. Никада се у православној цркви причешће није доводило у питање збиг некакве заразе, осим у првим вековима цркве, током неких епидемија куге. Након тога више не“, објашњава Ињац.

На увођење пластичних кашичица за једнократну употребу за причест, у високим круговима СПЦ гледа се као на снисхођење онима који у цркву ни не улазе, додаје наш саговорник.

Он-лајн литургије

Што се богослужења тиче, извесно је, након увођења полицијског часа током целог викенда, да верници њима неће моћи да присуствују. Свештеници који имају пропуснице за кретање моћи ће да држе службу, али ће моћи и да причешћују, будући да је Свети архијерејски Синод одлучио да се причешћа, која се по правилу врше недељом, обављају по кућама. У том случају, верници се не причешћују истом кашиком и не пију вино из истог путира.

Радним даном, у време када је кретање дозвољено, богослужења се, према Ињчевим речима, углавном одвијају тако што један свештеник служи у храму док неколико људи стоји испред цркве – људи не долазе и не окупљају се више масовно у цркви, поштују хигијенске мере, носе маске и држе дистанцу. Верници у цркву улазе тек по окончању литургије.

Он-лајн литургије, које би верници пратили преко друштвених мрежа од својих кућа, помињу се као једно од решења да богослужења буду масовнија. Али, чини се да свештенство није баш приљежно том решењу.

„То је, отприлике, као када би вас неко позвао на славу преко Скајпа. Све је то лепо, ви гледате, певате са њима, али нећете ништа јести и пити. Једноставно, не можете преко Скајпа то да урадите. Суштина литургије и православља је у причешћу. Ако се оно изузме из литургије, то постаје нека друга вера“, кроз смех кометарише Ињац.

Сличан проблем мучи и Јевреје и муслимане – јеврејски празник Пасха славиће се 8. априла и верници неће моћи да се окупе испред зидина Соломоновог храма у Јерусалиму, док смо на Интернету могли да видимо како пакистанска полиција палицама избацује вернике из џамије.

„Све религије подразумевају заједницу која се окупља на одређеном месту, где се врши одређени ритуал или култ, зависно од религије до религије. И то верско окупљање сада је проблем. Не постоји некаква Интернет религија, где се људи окупљају на Фејсбуку, па се моле. Можда ће је бити, али тренутно је нема“, закључује Ињац.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial