„СРБИ СУ 90-их ДОБИЛИ ПО ЛАБРЊИ“: Неонацистички делиријум Рајка Церовића

Он је рекао да све што се догађало послије црногорског референдума о независности 2006. године, представља само очајничке покушаје Србије да покори и овлада Црном Гором

Рајко Церовић

„Српски популизам, у пуном садејству са новокомпонованим црногорским српством, нема намјеру да одустане од својих циљева који, у првом реду, подразумијевају унутрашње разарање грађанског бића црногорског друштва и, сљедствено томе, темељну разградњу црногорске државе. Српски популизам из деведесетих година протеклог вијека упорно покушава да се настави, ојача и прошири, тим прије што Европа све мање види, или се прави да не види, његову стару и освједочену злочиначку природу“, рекао је у тексту за Побједу доајен антисрпске мисли Рајко Церовић.

Он је упоредио, ни мање ни више, него нацистичку Њемачку и Србију, истичући да се Њемачка, између два свјетска рата, лако залећела у националне митове и умилну представу о сопственој националној, расној и другој супериорности, па је угазила у ратну авантуру која је резултирала погибијом и патњама великог дијела човјечанства, да би се мучно, са јасном свијешћу о узроцима сопственог пораза, деценијама лијечила, молећи свијет за опроштај.

„Није њемачки примјер многе освијестио. У мирном временском одјељку Европе, Србија се сјетила да јој у Југославији наводно није било све потаман, па се, како би рекао њен носилац ордена Хитлеровог гвозденог крста, владика Николај Велимировић, присјетила да је оно што је Хитлер значио за Њемачку, то исто је за Србију урадио Свети Сава – па се закономјерно залећела на добар дио сусједних народа са којима је живјела у заједничкој држави, да коначно докаже како јој није довољно призната умишљена величина и „свето“ право да хегемони на Балкану. Истина, колика год је сила, Србија то није могла прегнути без вруће помоћи црногорског присрбљујућег менталитета. Тако се Србија, са својом истомишљујућом сестром Црном Гором, загнала да тобоже брани Југославију од југословенских народа и, опет закономјерно, послије четири изгубљена освајачка рата, добила по лабрњи. Није рачунала да, поред теоријски могућих губитака изван властите територије, као круну својих освајачких амбиција може још изгубити и Косово?!“, поручио је Церовић.

Он је рекао да све што се догађало послије црногорског референдума о независности 2006. године, представља само очајничке покушаје Србије да покори и овлада Црном Гором, бар, ако ништа друго, онолико колико је Црном Гором владала у комунизму, кад су сами Црногорци, за интересе Србије, са великим задовољством оборили властито руководство јануара 1989. године.

„Да великосрпски национализам стално јача, што преко фашисоидне Српске православне цркве, што преко београдских државних и других институција, свједочи недавна тијесна изборна побједа великосрпских снага у Црној Гори, истина над дебело корумпираном, себичном и државнички неспособном ДПС влашћу“, закључио је Церовић.

ИН4С

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest