Шта губи генерација матураната

Пише:Катарина Вукићевић дипл.психолошкиња

Последњих дана се много пише о школовању. Највише о online  настави. Читамо о неспремности земаља да се суоче са новонасталим проблемима, грешкама професора који први пут држе своја предавања на националној телевизији, те вибер групама и начину учења. Но, запита ли се ко од нас шта цијела генерација матураната губи због корона вируса? За која искуства они остају сиромашнији у односу на све остале генерацијe

Прије четири године кренули су  уплашени али радознали у нове авантуре. Кренули су у борбу са адолесценцијом, закорачили су у нови живот, који од нјих захтијева одрастање и сазријевање.

Коначно је дошло и то матурско прољеће! Сунчано. Топло. Али, у самоизолацији!

Знате, школа није мјесто у којем се добија само знање. Њена врата не отварају се само ради дугих и тешких лекција, него и ради нечега што можда чак и више вриједи – животних лекција. Школа постаје ученицима дом гдје су окружени пријатељима и  првим симпатијама

Ко зна како ће сјутра бити. Свако одабере свој пут, тежи да оствари свој циљ, али вјерујем да нико од нас не заборави последње дане у дрвеним клупама, испред прашњаве зелене табле.

Дакле, шта ова генерација губи?

Постоји посебна радост и усхићење којим зраче матуранти. И то утиче и на друге око њих. Ти несташлуци које чине нису из лоше намјере. То је њихов печат, начин да оставе траг и буду запамћени.

Матуранти пропуштају шансу да се осјете као да су на “врху“ свијета. Најстарији су ученици у згради, млађе генерације се  угледају на њих.

Матуранти пропуштају безазлена последња бјежања са часовa

Умјесто да осјете олакшање јер се испити приводе крају, забринути су због одлагања. Плаши их да ли ће уопште бити матурке шетнје, матурке прославе.  Немају прилику да заједно у ђачким клупама бирају хаљине и одјела за тај посебан дан.

Матурантима се одлаже прилика да заједно уче за завршне, матурске испите који су све ближе. Немају прилику да заједно истражују школску библиотеку, помажу се међусобно како би сви положили испите и закорачили у нове изазове.

Због забране окупљања, ово прољеће, матуранти  не могу правити излете на којима ће им месо на роштиљу горити, правити смијешне успомене,којих ће се касније радо сјећати док гледају фотографије. Свака претходна година била је обојана градивом за учење и мањком времена за окупљање и дружење.

Питала сам неколико матураната како се осјећају и да ли мисле да у нечему заостају у односу на остале генерације. Готово сви одговори су били исти. – “губимо осјећај да смо матуранти. За нас је ово година као и свака друга..“. Слушају приче осталих и страхују да неће имати прилику да осјете слободу и усхићење због последњих дана у школи. Када сам их упитала због чега је тако, рекли су ми да вјерују да ће их по поврату у школу дочекати све обавезе “на гомилу“ и да неће имати времена да све стигну, а камоли да одвоје вријеме за одмор и дружење, за несташлуке и смијех.

Зато, сјетимо се да у овим данима постоје и они. Матуранти који остају ускраћени за нека искутва и осјећања која смо на различите начине сви ми доживјели.

One thought on “Шта губи генерација матураната

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest