Одговорност за то што ови слободњаци нису пет година плаћали порез треба да сноси и Пореска управа где се и данас на шалтеру не може платити овај намет
Нашем читаоцу М. Н. уочи Нове године је из Пореске управе стигао позив у вези утврђивања прихода физичког лица. По занимању је дипломирани математичар и последњих година ради послове на интернету, односно одржава веб сајтове.
– Веће уплате сам имао током 2015. тако да претпостављам да сам и ја један од неколико хиљада људи у Србији који су добили сличне позиве последњих дана 2020. године. С обзиром на то да сам веће уплате имао само 2015 (мало више од 500 евра месечно), а сада нема довољно ни за месечне фиксне трошкове који постоје за један веб сајт, интересује ме шта да кажем у Пореској а да не постанем дужнички роб државе. Мој колега је добио решење Пореске управе према коме је дужан да плати око 70.000 евра за 2015. и неколио наредних година, а што је више од 70 одсто од укупног прихода које је остварио, односно преко 87,5 одсто пореза и доприноса са каматом а по одбитку 20 одсто номиналних трошкова – објашњава М. Н.
Претходних година је, како тврди, више пута одлазио у Пореску управу распитујући се око обавеза које има, како касније не би имао проблема.
– Одговор је увек био да не постоје обавезе и да радим, да не бринем, да нико ништа не зна и да до сада нико није плаћао било какве обавезе што се тиче рада преко интернета. У Пореској управи и даље овај порез не може да се плати на шалтеру, већ вас упућују да сами платимо порез преко интернета. Е, ту онда настаје проблем још већи, јер ако немам помоћи књиговодствене агенције, како то сам да изведем – пита читалац „Политике”.
Други проблем је што као физичко лице нема сертификат који је обавезан да би приступио свом пореском налогу.
– Ако би ангажовао књиговодствену агенцију поново бих имао проблем, јер се дешавало да имам више појединачних дознака које су од пет до 30 долара, тако да бих од укупног прихода имао само трошкове. Да сам платио обавезе према држави и трошак било које књиговодствене агенције, ја бих био у минусу – каже М. Н. и додаје да је у Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини постојао сличан проблем, па је порез сведен на прогресивни или на фиксни од 10 одсто. У Русији је ових дана донет закон по коме је исти порез само три одсто, каже он.
Док је Синиша Мали, министар финансија одлучан у ставу да заостали порези и доприноси за примања из иностранства морају да се плате, а потом да се разговара о промени прописа, председник Србије Александар Вучић је наговестио могућност постизања компромиса. Он је недавно рекао да фриленсери нису суштински у праву, али и да је држава правила грешке у деловању.
– Видећемо на који начин да ти људи плате порезе, али да и ми преузмемо део кривице на себе – изјавио је Вучић.
Ђерђ Пап, порески стручњак, каже да је сада заиста збуњујућа ситуација. С једне стране. стоји тврдокоран став министра финансија, а са друге најава председника да ће бити неког компромиса. И само га је, додаје, изненадила изјава председника Србије који је доста помирљиво говорио о томе како ће се наћи решења и за неке ствари које је министар финансија одбијао.
Ово му, каже, личи на игру доброг и лошег полицајца.
– Проналажење компромисног решења које је најавио председник је изван постојећих прописа. За тако нешто требало би мењати закон или нешто у пракси Пореске управе. Хипотетички говорећи то би могло да значи да Пореска управа неће наплаћивати порез пет година уназад него годину дана или Пореска управа неће уопште наплаћивати заостали порез, него ће почев од 1. јануара сви морати да поднесу пореску пријаву. Шта ће од тога бити не знамо – каже Пап.
Према садашњем закону постоји могућност одлагања плаћања на рате, али само за оне који су се добровољно пријавили, пре него што је покренут било какав поступак. Они које је Пореска управа већ позвала, не могу тражити одлагање по завршетку поступка.
– Промене које би се увеле морају да важе у складу са општим принципима које важе у пореском праву. У садашњем систему нигде немамо прогресивну стопу изузев код годишњег дохотка грађана – одговара Пап на питање да ли се може изаћи у сусрет фриленсерима који траже да убудуће буду опорезовани по прогресивним стопама и да буде уведен лимит на који се не плаћа порез.
Горан Радосављевић, професор ФЕФА факултета, каже да ће се, уколико се жели постићи компромис, наћи решење и за једне и за друге. То би значило умањење пореског дуга за оне који нису платили порезе и доприносе. Онима који су измирили заостале пореске обавезе могао би се дати порески кредит да би им се умањиле пореске обавезе у наредном периоду.
– Решење постоји, уколико постоји воље. Сви порески обвезници имају могућност да репрограмирају дуг. Уколико нисте нигде запослени и то вам је једини проход укупан износ пореза и доприноса на бруто основицу је 43 одсто. То је максимални износ на који фриленсери могу да буду опорезовани, ако имају уговор о делу. Под претпоставком да месечно добију хиљаду евра бруто, треба да плате 430 евра пореза. То није мало, али то сви ми плаћамо. Нема шансе да је неко опорезован 80 одсто, као што тврде фриленсери –каже Радосављевић.
Проблем је то што их пет година нико није дирао. То је, каже, грешка Пореске управе и већ чујемо сигнале власти да би требало да сносе последице тог петогодишњег ћутања администрације. Да ли ће се ићи на умањење или репрограмирање дуга, ствар је договора. Постоји могућност да се фриленсери региструју као предузетници, да плаћају другачије порезе, а уколико њихови приходи нису већи од шест милиона могу да буду и паушалци.
Политика