Шта се то дешава са истакнутим функционерима служби безбједности?!

Њихова трагична судбина, као ранији смртни случај Ернада Калача, шефа рожајске полиције, мора бити јасан сигнал руководству државе да се нешто дешава у систему безбједности који се, по свему судећи, налази у расулу, неспособном да обезбиједи сигурност и улије повјерење код својих припадника а камоли да рјешава задатке из своје надлежности и брине о безбједности државе и свих њених грађана

Фото: Илустрација ИН4С

Смртни случајеви високих функционера безбједносног сектора Црне Горе Луке Булатовића из АНБ и Рудолфа Елезовића, шефа улцињске полиције, у релативно кратком временском периоду, не могу никога оставити равнодушним посебно што се дешавају на начин који се, најблаже речено, може сматрати мистериозним и околностима једног хаотичног стања у државним институцијама.

Булатовић и Елезовић су били важни државни чиновници посвећени својој професији и према оном што се зна били узорни грађани, велики професионалци и познаваоци посла којим су се бавили. Били су у потпуности одани држави и служби убијеђени, као и огромна већина других, да служе држави и општем добру а самим тим и свом личном добру и добру својих породица.

Њихова трагична судбина, као ранији смртни случај Ернада Калача, шефа рожајске полиције, мора бити јасан сигнал руководству државе да се нешто дешава у систему безбједности који се, по свему судећи, налази у расулу, неспособном да обезбиједи сигурност и улије повјерење код својих припадника а камоли да рјешава задатке из своје надлежности и брине о безбједности дрзаве и свих њених грађана.

Поред личне трагичне судбине тројице поменутих функционера и несреће која је задесила њихове породице, ово је тежак удар и за државне институције којима су они служили због многих отворених питања иако их нажалост и ново државно руководство, чини се, покушава у потпуности игнорисати. Најприје, зашто отворено не рећи, нејасан је начин на који су изгубили живот, односно, нејасан узрок њихове смрти због недовољне убједљивости надлежних органа да је у питању самоубиство што оставља доста простора за сумњу да може бити и нешто друго у питању.

Лука Булатовић

Потпуно су нејасне околности под којима се све то десило, као и околности које су их навеле да себи одузму живот, ако је то уопште тачно. Уочава се и постојање заједничких карактеристика за сва три случаја што може бити знаковито са много аспеката.

Поред недовољно јасног начина на који су изгубили живот, евидентно је да су сва тројица били службеници добро упућени у безбједносне послове, да су важили за људе од посебног повјерења претпостављених, доста успјешни у раду и били близу неких опасних и деликатних послова у које очигледно нису били лично укључени нити су били њихови носиоци, али су, по свему судећи, имали доста информација о њима.

Да су били директно укључени у такве послове, они би, сасвим сигурно, данас били живи. Сва тројица су изгубили живот након откривања неке афере – Елезовић након откривања трговине наркотицима, Калач илегалне трговине цигаретама преко државне границе, а Булатовић након недавног откривања афере прислушкивања Специјалног државног тузилаштва, што може бити јако интересантно.

Зато је потребно установити и јавност обавијестити о свим околностима под којима је дошло до њихове смрти, односно мотива и околности које су их навеле да себи одузму живот ако се на крају то показе тачним.

Познато је да већина људи потпуно посвећених професији, а нема сумње да су сви они били, неријетко улазе у неспоразуме и конфликте са дјеловима или цијелим системом коме служе, посебно са онима који тим системом руководе и то најчешће у условима када је систем криминализован и неуређен, што је са Црном Гором случај. Временом, по правилу, улазе и у конфликт са свима којима је тај систем супротстављен и на крају најчешће завршава конфликтом и са самим собом

Разлога за такав развој догаћаја има више, али је основни један – моћници који стоје иза таквих криминализованих дрзавних система не користе исте за опште добро и добро државе и свих градјана, већ искључиво за своје личне потребе и потребе интересних група и центара моћи којима припадају. Сви који сарађују са њима, посебно они добро упућени у њихове деликатне активности, постају у једном моменту мета обрачуна и као сувишни буду елиминисани.

Колеге и родбина Ернада Калача на увиђају 24. марта 2011

Специфичност средине и менталитет народа, карактеристике јавног мњења, непостојање критичности мишљења у погледу функционисања државних институција, непрофесионалност медија, општа незаинтересованост грађана и поремећен систем вриједности добро погодују оваквом стању.

Случајеви Булатовића и Елезовића озбиљно указују на стање у коме се дуго времена налазе АНБ, полиција и други дјелови безбједносног система и могуће тешке злоупотребе којима су се бавила руководства тих институција а које нису прекинуте ни након пораза режима Мила Ђукановића на парламентарним изборима 2020. године.

Јасно је да су безбједносне институције криминлизоване и очито се нису бавиле пословима из своје надлежности већ покровитељством над криминалним пословима уздигнутим на ниво државног посла и биле искључиво у функцији обрачуна са политичким противницима режима некада на веома суров начин а све наводно у име виших државних интереса.

Отуђени центри моћи унутар безбједносног државног апарата, срасли са криминалним и мафијашким групама, чак и са медјународним криминалним организацијама, развијајући се независно један од другог, примјењујући исте методе рада, временом су постали веома утицајни и моћни до мјере да су прерасли у паралелне системе који, иако исти по начину поступања, дјелују потпуно одвојено, разликујући се једино по криминалним активностима које контролису и дрзавним функционерима који их персонификују.

Рудолф Елезовић, фото: Вијести, Јовановић

Као резултат тога имамо формиране и одавно активне криминалне кланове унутар безбједносног сектора, веома моћне, међусобно јако сукобљене, уперене против интереса сопственог народа чији се утицајни припадници сумњиче за везу са криминалом и другим носиоцима инкриминисане дјелатности а појединци се сумњиче и за убиства и друга тешка кривична дјела.

Општи је утисак да су последњи трагични случајеви последица сукоба кланова у полицији и АНБ који потпуно господаре ситуацијом и чак креирају државну политику потпуно заробивши дрзавне институције. Када се томе додају ранији случајеви неразјашњених убистава функционера Службе државне безбједности Горана Жугића и Дарка Белог Распоповића, за које, такође, постоје индиције да су, жртве сукоба кланова унутар система безбједнодти, слика је потпунија.

У таквим условима не може бити говора, нити је могуће водити борбу против организованог криминала и корупције. Систем безбједности Црне Горе је један болестан систем чија се мрежа функционера сектора безбједности, који су главни носиоци криминалних активности, захваљујући огромном нелегално стеченом богатству и великој количини сумњивог новца којим располажу, раширила и на друге државне структуре и на све сегменте друштва.

ИН4С

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest