Пише:Дијана Ћоровић
Стање на путевима: све је под мјерама опреза
Животни путеви, међународни путеви, путеви око свијета, службени путеви ,брачни путеви, планирани путеви…Стоп! Ту се заустављамо!Ту почињемо да размишљамо о плановима тих путева. Планови се морају одложити до даљњег , неки заувијек. Убрзо ће се контролисати и најкраћи пут до трафике. Може тај пут изазвати пут у карантин…или можда затвор. О даљим путевима одлучује закон. Има закона. О свакако да га има. Нас закон чува на путевима…од брзине, од последица разноликих неприлика и оних у саобраћају. Нас закон прати и брине се о кретању нашем. Велики је закон, већи од свих путева када може сваког појединца испратити…до улаза у зграду, до аута, до куће, до посла, до гробља чак. Закон прати путеве наше ради безбиједности. Тако да можемо бити мирни и ушушкати се у своје домове, а закон мора да је на путу…нашем, пардон, Законском. Док ми ушушкани у своје домове размишљамо хоћемо ли морати на неки пут сјутра јер је сваки излазак могућа смртна опасност, закон мора да ради. Неко мора да је ту присутан и да све осигурава. Тако на примјер морају да се осигурају путеви појединих грађана који су се свако мало о овај закон саплитали јер, авај, неко пође баш према закону па се о исти саплете , па крене другим путем па опет налети на закон, па онда пође кући и на том путу до куће опет стоји закон. Али закон је ту да усмјерава само ради безбиједности, сигурно. То је закон који буквално спава на путевима ради сигурности грађана. У том закону нема пута који није приступачан. Сви су једнаки под окриљем овог закона. Сваком пролазнику који се саплиће о закон, закон је спреман да покаже којим путем да иде. Па и у ванредним околностима, закон нема одмора. Не може закон да одмара док опасност вреба. Мора да се побрине да грађани не дођу у контакт са опасним приликама на путу , које су можда и горе од смртоносног вируса. Може се на том путу просути нека зараза или отров која би уништила пут и све на путу до чисте изолације .Стога, путеви морају бити чисти. Тако је јасна слика и грађансву и закону. Тако је празан пут најљепши. Нема ништа да се види чега би се грађани уплашили. Тако путеви остају мирни до даљњег…закону на бригу. Ви грађани не брините. Овај закон држи све под мјерама опреза.
Сада све више гледамо путеве са прозора. Како је то бити дистанциран од пута сада тек схватамо. Није џаба речено:“ Кућа без пута није кућа.“ То су казали они људи који нијесу имали образовних могућности као ми сада, али мудро су зборили јер их је живот научио да без пута нема живота. Дистанцу од пута држаћемо до даљњег. Међутим, модерно је доба и наравно да се живот наставља иако су путеви блокирани. Фалиће нешто…фалиће неко…фалиће један велики дио нас који ће остати учаурен јер нећемо напредовати у складу са биоритмом који подразумијева путеве до наших дестинација које рефлектују “нас“ напослетку. Да се то надокнадити. Путеви су ту да чекају народ. Закон је ту да се брине о путевима тог народа. А то што фали…све ће то народ позлатити.
Какве су привилегије пута кад је наш закон уложио милионе у један пут који би скратио временске путање па би брже стигли до сјеверних општина и назад. Али некако се не заврши иако милиони одлећеше у неповрат, иако се ријека Тара “помјери“ да олакша путању, радови стадоше. Хтједе закон да олакша народу своме одлазак у сјеверне општине јер велики људи навалише ка југу. Мисли закон о њима, о њиховим животима на сјеверу и свим младим грађанима који напустише те општине сјевера да се докопају било каквог посла…тамо јужно. Али путеви се блокираше. Није до закона било. Због вируса је све стало. Закон је ту да подржи сваку иницијативу да се у сјевер наше земље улаже. Ево провјерите, све изјаве званичника, почев од ЗЗЗЦГ па до званичника јавног сектора, постоје јасне мјере оспособљавања предузетника и развијање капацитета затворених предузећа, али стадоше. Јер, све сада мора да стане. Можда не мора сам процес законодавни. Тај сектор мора дјеловати, па иако се неком чини да није сад баш прилика да се осуђују или кажњавају они који се терете за неке вербалне битке, закон мора да ради. Законска рјешења не могу да чекају. Јер, ко зна колико дуго ће трајати опсада овог вируса. Неке вербалне битке се могу поново изродити, можда и нарасти ако изоловани грађани добију на времену па размисле шта је то остало недоречено. Па закон брине о томе да се оне сада стопирају. Закон прати интересе грађана и само због грађана ти путеви остају законски обиљежени.
Све мјере опреза су на путевима. Грађани, све је под мјерама заштите.