Стари Арбат је једна од најстаријих московских улица, која и данас чува дух прошлих времена. Сматра се симболом престонице готово исто као Кремљ, Црвени трг и Црква Василија Блаженог. Овде су живеле московска аристократија и интелигенција, као и совјетска елита.
Арбат је познат још од 16. века, од времена владавине Ивана Грозног. Дуго су ту живеле занатлије и трговци, а били су ту базирани и цареви војници.
Велики московски пожар 1812. године драстично је променио изглед Арбата — на месту некад дрвених кућа племићи су сазидали себи виле.
Овде је живео и највећи руски песник Александар Пушкин. Прекопута куће у којој је становао, постављена је и скулптура која представља тренутак када је Пушкин после венчања у цркви у изнајмљен стан на Арбату довео своју младу жену Наталију Гончарову.
Наталији је у тренутку венчања било 18 година, а Пушкину 31. Само шест година касније песник је преминуо од рана задобијених у двобоју с француским племићем Дантесом бранећи њену част.
Пушкин и Гончарова су овде провели прва три месеца свог брачног живота, а потом су се одселили у Царско Село код Петербурга.
Касније је стан у коме је живео Пушкин изнајмио и млађи брат Петра Чајковског, а чувени композитор је овде често долазио и ноћевао.
Један од симбола московског Арбата је и ресторан „Праг“ из касног 17. Века. Целу зграду је трговац Семјон Тарарикин целу зграду освојио у партији билијара и ту је направио један од најотменијих ресторана у Москви.
„Праг“ је постао омиљено место интелигенције и боема. Овде је Антон Чехов прославио премијеру свог „Галеба“, Лав Толстој је овде читао поглавља из свог романа „Ускрснуће“, а Иља Рјепин је одржао банкет како би прославио рестаурацију своје слике „Иван Грозни и његов син“, коју је 1913. на три места пробио ножем извесни Абрам Балашов, јер није био задовољан како је приказан цар. Ту су навраћали и Буњин, Горки, Јесењин и други знаменити људи.
Управо овде је настала и чувена чоколадна торта „Праг“, веома популарна у Русији још од совјетског доба.
Свако здање на Старом Арбату има своју историју и причу. Улица је одувек одисала неком посебном атмосфером. Била је пуна књижара, радњица и тезгица, где су арбатске лепотице куповале француску козметику, парфеме и обућу. Данас је то стециште уличних музичара и сликара, омиљено место Московљана и туриста.
На Старом Арбату се налази велики број музеја, позоришта, ресторана, кафића и сувенирница.
Извор: Спутњик