Стијовић на састанку министара у Њемачкој: Главни трговински партнери Црне Горе остају земље ЦЕФТА и ЕУ

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић и државна секретарка Николина Мишнић представљају делегацију Црне Горе на министарском састанку који се одржава у Њемачкој у оквиру Берлинског процеса и дијалога о пољопривредној политици Њемачка – Западни Балкан, саопштено је из тог ресора.

Теме састанка су ЕУ интеграције и регионална сарадња на Западном Балкану и подршка Европске уније и Савезне Републике Њемачке у области пољопривреде и руралног развоја.

Имплементација Зелене агенде за Западни Балкан као и безбједност хране и осигурање слободне трговине и политике отворених граница у околностима тренутног геостратешког развоја у Европи.

Министарском састанку присуствују министри и представници делегација Њемачке, Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Сјеверне Македоније, Словеније, Косова, Бугарске, Мађарске, Молдавије као и представници Европске комисије, и секретаријата СWГ-а.

Министар Стијовић је у обраћању потврдио опредјељење и циљ Црне Горе да постане прва наредна чланица Европске уније и истакао потребу убрзања овог процеса, нагласивши да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде остаје посвец́ено напредовању у процесу интеграција, у односу на поглавља 11 – Пољопривреда и рурални развој, Поглавље 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни послови и Поглавље 13 – Рибарство.

Он је указао на значај регионалне сарадње земаља на Западном Балкану у области пољопривреде и руралног развоја као и подршке Европске уније и Савезне Републике Нјемачке.

“Говорећи о осигурању слободне трговине и политике отворених граница у свијетлу тренутног геостратешког развоја у Европи, министар Стијовић је указао да главни трговински партнери Црне Горе остају земље ЦЕФТА и ЕУ, нагласивши значај наставка дјеловања у духу пријатељства и добросуседства, уз јачање међусобног поштовања и поверења, дијалога и сарадње”, наводи се у саопштењу.

Истакавши да је тренутна ситуација и криза у Украјни постала додатни изазов набавци производа и повећању цијена инпута, Стијовић је истакао да је Црна Гора морала да предузме одлучне мјере у погледу интензивирања промета пољопривредних производа са постојећим, али и алтернативним тржиштима, посебно у погледу житарица и уља.

„Повец́ана дипломатска активност резултирала је набавком одређених количина са алтернативних тржишта, као и разменом информација о процени наших потреба и потребним количинама са нашим традиционалним партнерима. Роба за коју је изражено наше интересовање, тренутно је веома дефицитарна на тржишту, и поштовање тржишних принципа и добра пословна сарадња је неопходна и у овим турбулентним временима“, истакао је Стијовић.

Поред тога, министар је нагласио да је Влада Црне Горе уложила додатних 6 милиона еура за подстицање пољопривредне производње, како би се одржао и унаприједио постојец́и ниво производње и обезбиједио стабилан приход пољопривредних произвођача.

Министар Стијовић је предочио ток имплементације ИПАРД ИИ и ИПА 2021 програма, као и предлог ИПАРД ИИИ програма који ће бити наставак реструктурирања и модернизације пољопривредног и прерађивачког сектора, са циљем стварања конкурентних пољопривредних газдинстава и прерађивачког сектора, који ће бити спремни за придруживање ЕУ и коришц́ење фондова ЕУ.

“На састанку је закључено да је регионална сарадња је од суштинског значаја за постизање заједничких циљева одрживог развоја и трансформације ка интеграцији у ЕУ. То је средство за осигурање ефикасног и неометаног процеса интеграције у ЕУ, а не алтернатива за њу”, саопштено је из министарства.

У области пољопривреде, министри Западног Балкана одржаће низ билатералних састанака где се расправља о питањима политике од регионалног значаја, обезбеђењу хране и сигурности хране као и прилагођавање прописа у складу са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ (ЦАП).

Дијалог о пољопривредној политици Њемачка-Западни Балкан је осмишљен тако да регионално олакша имплементацију Зелене агенде за Западни Балкан која је обухвац́ена акцијама описаним у Акционом плану за Зелену агенду Западног Балкана, као што су органска пољопривреда, деградација и деградација земљишта, имплементација ЕУ стандарда у области безбједности хране.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest