„Уколико се за било кога докаже да је прекршио закон, без обзира на којој је функцији, па макар био и предсједник државе, мора да одговара, јер је то једини начин да створимо здраво и праведно друштво“, поручује Стијовић
Бивши министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић оцијенио је да је толико дуго државно предузеће „Плантаже“ систематски уништавано и пљачкано, да ће бити потребно вријеме, знање и велики рад да се поврати и поново буду гигант какав заслужују, пише Дан.
„Желио сам спријечити да држава изгуби овај бренд. Био је то последњи тренутак да се спасу. Заступао сам државу на основу пуномоћја са 54 одсто власништва и промијењен је Одбор директора. Смањен је број чланова Одбора директора и драстично су смањене плате члановима Одбора директора на износе просјечне плате, сматрајући да фирма која је толики губиташ не смије имати екстремно висока примања. Данас је стање значајно боље, посебно у погледу вриједности имовине Плантажа и није их могуће више купити у бесцјење. Иако гигант, Плантаже су и данас у проблему. Последњи проблем су временске непогоде и град који је десетковао род грожђа, посебно стоног и мора се врло брзо радити на рјешењу како би се Плантажама помогло да опстану и очувају свој квалитет и препознатљивост на свјетском тржишту“, изјавио је Стијовић.
Садашњем министру остављено све уредно
Стијовић наводи да је, када је дошао на позицију министра пољопривреде, желио да дотадашњу праксу политичких именовања замијени стручношћу.
„За директора пољопривреде изабран је човјек који је дипломирао на пољопривреди, на шумарству – магистар шумарства, на рибарству – доктор наука рибарства… У министарству пољопривреде се изузетно цијенило знање и стручност. Имао сам намјеру да креирам тим који ће носити систем без обзира ко буде на позицији министра, јер службеници су ти који носе систем и знао сам да питање да ли ће се у скорије вријеме десити да у позицији одлучивања буде неко без политичке позадине, са знањем и вољом да постави ствари на исправан начин“, истиче он.
Стијовић каже да Министарство пољопривреде чине сјајни људи, почев од архиве па до директорских позиција, а знање је дошло до изражаја и зато су и резултати неминовни.
„Садашњем министру је све остављено уредно, има људе на које се може ослонити и који знају да се носе са сваким проблемом који наиђе. На министру је да сада у овим тренуцима обезбиједи довољно буџетских средстава да би се сектор одржао у тешким тренуцима криза. Још увијек препознајем идеје и резултате рада оне Владе и реализацију буџета који је припремљен тада“, оцјењује Стијовић.
Додаје да је јавно говорио више пута о проблемима Плантажа и покренуо иницијативу за њихово очување, као јединог преосталог бренда по коме је Црна Гора препознатљива у читавом свијету.
„На основу документације која ми је достављена, било је очигледно да је ту пуно посла за тужилаштво. Сав прикупљени материјал је потом достављен новоуспостављеном руководству Плантажа, гдје је допуњен додатним подацима и након тога достављен и тужилаштву. Не желим ни на који начин да коментаришем рад Тужилаштва, али стојим иза својих ријечи, да, уколико се за било кога докаже да је прекршио закон, без обзира на којој је функцији, па макар био и предсједник државе, мора да одговара, јер је то једини начин да створимо здраво и праведно друштво. Што се тиче енормних примања руководства Плантажа, јесте невјероватно колика су та примања била и да су износила и преко 10.000 еура мјесечно за поједине руководеће кадрове, уз остале бенифите попут бесповратних кредита за станове и до 300.000 еура. Отписана потраживања, службена путовања и боравак у иностранству и до 250 дана годишње и многе друге невјероватне ствари. У том тренутку, Плантаже су биле у минусу више од 45 милиона еура, 900 хектара земљишта није било укњижено у папирима, а вриједност земљишта у околини Подгорице је последњи пут процјењивана прије више од 30 година са цијеном по квадрату испод еура, што је резултирало да укупна вриједност Плантажа буде процијењена на око 75 милиона еура. Са обзиром на то да је разлика између књиговоствене вриједности Плантажа и дуга износила око 30 милиона, у том тренутку да је дошло до стечаја, Плантаже би на берзи вриједиле мање од 15 милиона еура“, указује Стијовић.
Све скупље, а политичари појефтињују
Коментаришући нову извршну власт, Стијовић каже да као највећи проблем ове Владе види некомпетентност.
„Као што је 42. Влада била експертска, ова је сушта супротност. Једноставно, министри као да су бирани да што мање везе имају са сектором који покривају, тако да и не очекујем неке идеје од ове Владе. Није ми жао што користе наше, жао ми је јер немају своје. Јако сам добро предвидио глобална дешавања и ефекат рата у Украјини на тржише Црне Горе и кретање цијена основних животних намирница још у фебруару. Проблем је што и даље немамо никакве резерве и неспремни смо за ситуацију да криза постане још озбиљнија. У економском смислу, највећи проблем ће представљати цијена енергената и преливање на све секторе и потенцијални нови раст обољелих од короне у наредном периоду. Година је сушна, имали смо велике штете од града и ту ће бити велики број захтјева за санирање штете од стране државе. А почела је и сезона пожара. Као што сам рекао у једном интервјуу раније, очекујем да све и даље поскупљује, а политичари да појефтињују“, оцијенио је Стијовић.
Очекује да ће доћи до реконструкције Владе, иако сматра да колико год странке бјежале од избора, ускоро ће доћи вријеме и за реконструкцију Скупштине.
Говорећи о стању у другим предузећима, Стијовић каже да не само у случају Плантажа, већ и у свим осталим случајевима, показали су нулту толеранцију на криминал и корупцију.
„Озбиљно и темељно припремљену документацију са хронолошким редослиједом догађаја доставили смо тужилаштву у свим случајевима у којима смо сматрали да постоји сумња на елементе кривичних ђела, најчешће сумње на злоупотребе службеног положаја и организованог ђеловања у секторима и пројектима који су били под овим министарством. Тако смо реаговали и на малверзације са Абу Даби фондом, злоупотребе концесионих уговора којима су касапљене наше шуме и искоришћаван шљунак из наших ријека до нивоа девастације, као и у читавом низу других случајева који су уредно документовани и достављени тужилаштву. Паралелно са тим, морали смо водити рачуна о одржавању и унапређивању пољопривреде и свеукупно затеченог стања, са проблемима које је на пољопривредну производњу и пласман производа изазвао ковид-19, проблемима вишкова хране, потом забранама увоза основних животних намирница… Креирали смо читав низ нових мјера и рјешења уз рекордно велики агробуџет и успјешно рјешавали проблеме у изузетно комплексној години по пољопривреду и тржиште, чувајући пољопривредног произвођача и његов доходак“, истакао је Стијовић, наводећи да бољи живот за сваког грађанина Црне Горе и визија праведног друштва које почива на поштеном раду, струци и знању, била му је водиља током мандата у Влади Здравка Кривокапића.
Поручује да исправно поставити ствари и вриједности, показао се као изузетно тежак посао у тадашњем политичком окружењу.
„А посебно тешко било је изабрати људе од струке на позиције гдје својим знањем, радом и резултатима могу највише допринијети и унаприједити затечено стање у пољопривреди, као и у другим областима под овим министарством“, каже Стијовић.
Коментаришући проблем нелегалне експлоатације шљунка из Мораче, Стијовић сматра да је очигледно да садашња Влада нема вољу, знање или интерес да заустави ове активности.
„Сва документација је јавно презентована и достављена надлежним органима и тужилаштву. Највеће девастације су на 10 -так километара од Подгорице, али дешавају се на ријекама широм Црне Горе. Све је документовано и предато тужилаштву. Ове нелегалне активности смо били готово зауставили у оквиру надлежности Министарства и Управе за воде, али тренутно девастатори неометано уживају у новом моменту, гђе се као и у многим другим областима враћају старе праксе. Треба напоменути да сам водио да виде размјере девастације и стање на терену и тадашњег потпредсједника Владе, који је говорио након тога и на конференцији за новинаре да се ради о катастрофи и катаклизми невиђених размјера, али је данас очигледан релаксиран однос који Влада има по овом питању. Штета државе је огромна. Не само у финансијском смислу, већ посебно у еколошком. Примјер експлоатације шљунка из ријека је у суштини показатељ да ли држава има снаге да се бори са грађевинском мафијом и крупним капиталом, или је у канџама интереса појединаца којима одговара бескрупулозно коришћење природних ресурса са циљем личног богаћења, а на штету природног добра које припада свима нама“, упозорава Стијовић, додајући да су данас можда разумљивија славља и ватромети појединих правних субјеката када је срушена 42. Влада.
Извор: ДАН