Знање бруцоша из математике генерално је све слабије, нарочито, ако се направи паралела са онима од прије десет или 20 година. Не знају основне ствари – елементарне функције које се уче у прва два разреда средње школе, попут степеновања, корјеновања, па чак ни обични рачун са разломцима… То је у разговору за Побједу казала редовна професорица са Природно-математичког факултета проф. др Сања Рашовић Јанчић која је руководитељка студијског програма Математике. Запазила је нижи ниво знања код судената не само на основу рада са њима на ПМФ-у, већ и на Машинском, Грађевинском, Архитектонском и Биотехничком.
Сања Рашовић Јанчић
Наравно, истиче професорица, увијек биљеже одређени проценат оних бруцоша који су дошли са одличним знањем – али их је све мање.
Ђаци нијесу криви
“Ученици нијесу криви за ово, већ је проблем у томе што треба диференцирати у 3. и 4. разреду средње школе који ученици слушају основни, а који виши ниво математике и ускладити програм и број часова са тим”, истакла је она.
Сматра да професори у средњој школи понекад не виде да треба акцентовати суштину, те се често све своди ,,на претрчавање градива“ уз велике напоре ученика и њихових родитеља, који обично плаћају приватне часове како би дјеца успјела да технички ураде задатке без разумијевања суштине.
Искуснији професори, каже Јанчић Рашовић, у школама успијевају да то превазиђу.
“Искуство у раду са студентима на ПМФ-у нам говори да ученици током средње школе нијесу довољно усмјерени, да је учење процес који обухвата меморисање, разумијевање и размишљање, односно анализирање. У том смислу је евидентно да треба побољшати методички приступ настави у школама и у ту сврху је од велике важности увести праксу организовања тематских семинара за наставнике математике”, прецизирала је професорица.
Професорски кадар ПМФ-а, наводи она, би сигурно био отворен за једну такву иницијативу. Додаје да тај факултет, такође, жели да помогне на начин да у оквиру дјеловања Центра за примијењену математику организује вишемјесечне припреме за студирање, као и за полагање матурског и пријемних испита из Математике.
Када је ријеч о интересовању бруцоша за изучавање ове науке, раније је саопштавано да се више студенти интересују него студенткиње, али Јанчић Рашовић каже да ове студијске године имају ситуацију да на програму Математике имају око 70 посто студенткиња, док је на студијском програму Математика и рачунарске науке приближно исти број студенткиња и студената.
“И за ове програме влада доста велико интересовање”, истакла је она.
Добра прилика за запослење
Перспектива, изричита је професорица, је одлична за оне који се одлуче да им математика буде професија. За оне који заврше било који од њихова два студијска програма влада велико интересовање на тржишту рада.
“Поред тога што раде као професори математике, што би требало да буде врло цијењена професија, наши студенти се одлично позиционирају и у банкама, као и у осигуравајућим кућама, јер у тим пословима за врло кратко вријеме усвајају моделе њиховог пословања, а раде и као програмери у различитим компанијама. Такође, након завршених студија сличне перспективе имају и у иностранству”, истакла је она.
Најбољи студенти који се одлуче за академску каријеру бивају ангажовани као сарадници на Универзитету Црне Горе.
“Како на нашим студијским програмима предају људи са изузетним резултатима и у теоријској и у примијењеној математици који сарађују са водећим универзитетитима у свијету, као што је, рецимо, Принстон или М. В. Ломоносов, то наши професори као ментори овим сарадницима – студентима докторских студија кроз бројне пројекте омогућавају боље усавршавање кроз студијске боравке и контакте са оваквим институцијама”, навела је професорица.
Математика развија аналитичност, брзо закључивање, упорност…
Коментаришући на који начин изучавање математике утиче на развој мозга, професорица каже да је то још велика тајна и за све модерне науке које се интердисциплинарно баве овим питањем. Истиче да резултати одређених истраживања на Стенфорду показују да су регије мозга које су одговорне за математичке процесе задужене и за доношење одлука и способност фокусирања на проблем.
“Поред тога, јако развијена аналитичност и брзо закључивање уз изражено логичко размишљање је резултат бављења математиком. Такође, учењем математике развијате дисциплину и упорност, слично као и у спорту”, истиче Јанчић-Рашовић.
О утицају математике на комплетан интелектуални развој, подсјећа она, писали су бројни методичари, а посебно су важни резултати руског педагога и математичара Игора Саргина…
“О значају математичког образовања људи говори и то да су се многи математичари афирмисали у многим друштвеним и природним дисциплинама. Тако, на примјер, неки математичари су добитници Нобелове награде за економију, многи су успјешни у управљању у разним сферама друштва… “, наводи професорица.
Уз таленат неопходно доста рада
Професорица Сања Јанчић Рашовић сматра да на елементарном нивоу свако може да научи математику независно од талента, али да касније проблем настаје или зато сто ученик у сусрету са првим појмовима које не разумије лако одустаје, уз предрасуду да је то тешко и да не може да научи. Касније, додаје она, је, наравно, све теже надокнадити оно што се пропусти.
” Понекад је у питању и лош приступ онога ко вам предаје”, наводи она.
Што се тиче опредјељења за саме студије Математике, каже да је за то потребна и природна предиспозиција, као и за студије архитектуре или било који умјетнички факултет.
“Наравно, без обзира на таленат неопходно је пуно рада”, истакла је професорица.
Извор: Побједа