Ако је слика првог просветитеља на овим просторима и оснивача бројних школа, по коме су школе и славиле своју славу, религијско дјеловање, упитала бих инспекторку и њене надређене да ли директорице које у школу долазе у хиџабу, одјећи коју им вјера прописује, да ли је то религијско дјеловање или нешто друго?
Поводом наредбе просветне инспекције да се у року од седам дана уклони слику Светог Саве која се налази у кабинету за ЦСБХ језик и књижевност у которској гимназији, саопштењем за јавност се обратила Славица Ступућ, в.д. директорице Гимназије Котор.
Њено саопштење преносимо у цјелости:
„Изненађена сам рјешењем и наредбом коју је просвјетна инспекција упутила Гимназији у Котору, јер сам сматрала, ипак, да је просвјетна инспекција довољно компетентна да зна шта је садржај образовно – васпитних програма и шта је историјат језика и писмености код Јужних Словена, а посебно шта су Уставом загарантована људска права на слободу образовања, мишљена…
Као в.д. руководиоца ЈУ Гимназија Котор, сматрам да резултати испитног поступка апсолутно не осликавају реално чињенично стање, у смислу да чл. 5 Општег закона о образовању и васпитању није повријеђен, јер се не ради о религијском дјеловању, већ о урамљеном постеру, тј.копији приказа лика Растка Немањића, односно монашки Саве Немањића, који се поред многих других урамљених слика књижевника и просветитеља налази у учионицама за ЦСБХ језик и књижевност, потпуно у контексту као саставни дио едукативног материјала везаног за извођење јавноважећег обавезног и изборног дијела образовног програма за предмет ЦСБХ језик и књижевност.
У склопу тог програма у првом разреду Гимназије, као и свим смјеровима средњошколског образовања, обрађују се житија као главна књижевна врста у оквиру средњовјековне књижевности, тако да се као дио изборног програма чита одломак из „Житија Св. Симеона“, а које је написао Сава Немањић. Сава Немајић, се осим тога, мора поменути и у дијелу приче о историји књижевног језика, без које се не може доћи до просветитељства, ни Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.
Поступак УИП и инспекторке Дијане Магделинић, директно наводи на сумњу да се међу просвјетним инспекторима и њиховим надређеним налазе нестручни људи, који нису провели довољан број година предавајући у учионици, јер занемарују битне ствари у образовању, а потенцирају оне које деценијама уназад никоме нису сметале. Ни ученицима, ни родитељима, чак ни политичарима бившег режима, те апелујем на надлежне да преиспитају ко су људи који сједе у Просвјетној инспекцији и Управи за инспекцијске послове.
Ако је слика првог просветитеља на овим просторима и оснивача бројних школа, по коме су школе и славиле своју славу, религијско дјеловање, упитала бих инспекторку и њене надређене да ли директорице које у школу долазе у хиџабу, одјећи коју им вјера прописује, да ли је то религијско дјеловање или нешто друго?
Немам ништа против вјерских слобода, напротив, али у том контексту, молићу, даље руке од Св. Саве.
Подсјетићу, притом, уважену Управу за инспекцијске послове да се у априлу 2018. у фискултурној сали Гимназије Котор, коју дијелимо заједно са Средњом поморском школом, која се налази у истој згради, у току предизборне кампање за предсједника државе, одржао завршни митинг Демократске партије социјалиста уз присуство многобројних истакнутих функционера те странке, као и самог предсједника те партије, те да је иста невладина организација која је сада упутила иницијативу, а то је Центар за грађанско образовање, реаговала и поводом тог конкретног политичког дјеловања, због којег су ученици школе три дана били ускраћени за часове физичког васпитања, јер се постављала бина у Сали. Управа за инспекцијске послове није одреаговала у том, очигледном политичком дјеловању и кршењу Закона, нити је тражила разрјешење тадашњих директора. Подсетићу, ни невладина организација ЦГО тада није тражила разрјешење тадашњих директора.
На крају, могу само да изјавим да ћу као новопостављена вршитељка дужности директорице, часно и досљедно штитити Устав Црне Горе и њиме загарантована права, Законе ове државе и право свих на образовање, без изузетка, те стога и јавно поручујем да се мој став није промијенио, па, као што сам и раније рекла, слику Светог Саве нећу помјерити ни за милиметар.
На наредбу Просвјетне инспекције уложићу жалбу надлежном Министарсту, а слика ће остати гдје је и била све ово вријеме, пуних 38 година.