Др Владан С. Бојић, адвокат
Е ово “овако” срамотно судство нема легитимитет да бира чак ни портира у суду. Дугујем велико извињење портирима, јер они бар за сада барем имају – неоспоран легитимитет. Судије и њихова СК слуте на повампирен стари СК – Савез Комуниста. Је л’ јасно? Уз ЕУ/НАТО стандарде, све иде – ГЛАТКО
По члану 127 Устава Црне Горе – Судски савјет (даље:СС) чини: 1) Предсједник Врховног суда; Министар правосуђа (правде); 3. Четири судије изабране на Конференцији судија; Четири угледна правника која бира Скупштина Црне Горе. Дакле, ДЕСЕТ (10), лица чине СС. Од свих њих по самом слову Устава Предсједник СС не може бити Министар правде, а у пракси је најчешће да Предсједник СС бива Предсједник Врховног суда.
Шта је проблем око тога што је у пракси најчешће да Предсједник СС бива Предсједник Врховног суда Црне Горе? Први проблем је да Предсједник СС за случај гласања 5 : 5, има тзв. Златни (Липкин) глас. Други проблем је што Предсједник Врховног суда борави у притвору, да се из дана у дан “црно клупко” одмотава ка другим судијама исте Судијске конференције. А њу чини још и Предсједник Привредног суда Црне Горе, и он већ дуже борави у притвору и што се из дана у дан то “црно клупко” одмотава ка другим судијама из баш те исте Судијске конференције (даље: СК). Судијска конференција? Како тај фин склоп ријечи (СК) тако гордо и свјечано звучи? Мучи! И сад се очекује од те исте СК да изабере 4 члана за СС. И часно и легитимно, и етички, и логично? А плус ће у СС ући и садашњи нов вд Предсједника Врховног суда – по функцији, па ће тих таквијех судија бити 5. Пошто имамо вд Предсједника Врховног суда онда ће СК бирати њега или њему блиског али баш – фришког.
Надмоћ корумпираног судства из СК у СС је јасно неодржив пројект. Зашто? Јер је њено вођство Спужу. А народ каже: Риба од главе смрди.
За угледне правнике у састав СС Скупштина ће изабрати 4, засад се пријавило 35, са тенденцијом да их буде 40. Али Баба и 40… Ма није то никаква алузија већ факт. А за то је нужно 54, одн. 49 лица, у лицима посланика Скупштине. Узгред од тих 40-ак угледних по овом Скупштина треба изабрати 4, док ће по том остале оцјенити као “неугледне”. Само час: Зар није “неугледан” ствар која се тиче експлицитно – физичког изгледа? Да занемаримо опцију да наши посланици тиме могу и стаситог и лијепог правника прогласити да је неугледан, претходно је правно питање: Каквог су угледа лаици посланици који сем пар изузетака немају озбиљног појма о праву? А о судству да и не говоримо. Они тек чују а уопште не знају како то ради.
Њима ће се придружити још и Министар правде ове мањинске Владе, на шта се већ дуго мршти Европска комисија за владавину путем права (per lege) у народу позната Венецијанска комисија (даље:ВК). Е то ће бити “наш” – СС.
Ето то је рецепис који је дала и осмислила као “кључ” она – ВК.
Без околишења, оваква Веснина, Блажова СК зидана ка Скадар на Бојани већ четврт вијека од лица из Спужа треба сада да бира некога? Па да: своје судије за – СС. Судство је накрцато партијским друговима, сродницима судија и структура старе власте, врви од кумова, и “веза”, а поврх свега тога: и/или клинцима без довољног степена знања нужног за судију и/или од превејаних “шверцера права” с цијелом душом у Миловом џепу.
Ту отказује разум и минимум интелигенције. А етику? Мичи! Засад канцелујемо моралност.
Уосталом шта ће нам кад само ремети ред – напросто – смета.
Владе могу падати и сваки дан, али судство је стуб власти који се гради и помно и дуго и тешко. А овако?
Е ово “овако” срамотно судство нема легитимитет да бира чак ни портира у суду. Дугујем велико извињење портирима, јер они бар за сада барем имају – неоспоран легитимитет. Судије и њихова СК слуте на повампирен стари СК – Савез Комуниста. Је л’ јасно? Уз ЕУ/НАТО стандарде, све иде – ГЛАТКО.
Дакле, боље је неизабрати СС, него изабрати 4 од ових 35, до 40 и кусур, јер добићемо Милов СС. То ће озваничити не само крај судства, него тако ће се оголити ЦИЉАН лични Милов подухват. Да ли се Дритан ту “мало занио”, што рече Мило једном,тј. Нико Никоме.
Да ли има излаза за тај ћорсокак? Да. Нужно је уважавајући подату фактографију и “бројност” али и “квалитет” судија у Спужу и оних који су му тек наредни – увести ванредно стање. Због тешког угрожавања уставног поретка, по члану 133 тач. 4 Устава. А никако не бирати Милове кербере, јер би за разлику од овог стања досад одсад стекли и стварни легитимитет. Уз акценат: Мила баш брига за до јуче вјерне полуге: Весну/ Блажа… Док им је он и његова ергела давала налоге кога и како да суде и осуде, гледали су им кроз прсте њихов осиљен лупежај и сад је крај. Веке, Баки, фајронт, болан. И сада: пст!
Према чл. 91 Устава за увођење ванредног стања довољан је 41 посланик. То је прилика да Милу запне “лажна власт” и да до краја оголи своје праве намјере. У супротном рестаурираће и што је још кудикамо и горе “ојачаће” СВОЈЕ – ПРИВАТНО СУДСТВО.
Када се деси крах избора СС и судија УС-а, и отпадне Милов подао подухват подршке Влади, онда је демократска ствар да се гласовима нове/старе већине уведе ванредно стање по чл. 133 Устава. Демократски модел да се правно реализује дати уставни институт. Друге прилике грађани Црне Горе неће имати. Никада.
Тиме ће Милов подлачки наум и купња времена уз сетву мржње бити клинички мртав али и уз паничан страх – шта ће и куда ће. На који авион, коју дестинацију? Ђе? Пропашће сејање токсина широм Црне Горе, све оде у трње. Зашто? Зато што ће ОНИ бити на тапету. Демократска већина ће их на такав тапет правно елегантно извести. Сви знамо да је једино то право и суштински то исправно решење у томе. Уставни потез.
У супротном, никад ово друштво неће израсти у нормално, а ТЕГ “миловштине” ће грађане Црне Горе усидрити на дно. Зашто? Зато јер је друштво – неспособно, грдно онеспособљено (свим и свачим, а тек омрчено само собом) да би било у стању да се “унормали” и створи могућност да постане – демократско и – донекле правно.
Култура ниједног друштва не може да изникне из ТАЛОГА: мржњи, егоизама, криминала, лупештва, из незнања, из зла ком нема ни броја ни соја, из крајњег примитивизма.
Свака култура мора имати свој основ као Западна: никла је из конзумерства и хедонизма. Зато је и таква. Чини нам се лоша и да није морална, али она функционише. Зашто? Јер је вођена поривима и природом људи. А наша култура је изникла из “миловштине” и сви то перфектно – и знамо и осјећамо.
Отуд, наша култура је: КУЛТУРА ТАЛОГА. Његовали смо је и до краја одњеговаћемо свакаквим идиотизмима и оставити својим нараштајима који долазе после нас бједничку: МИЛОВУ КУЛТУРУ.
Она ће бити курсор ПАРАДИГМЕ вјештог политичара, оговараног ДРЖАВНИКА, али обновитеља државе, врлог Европљанина и утемељивача нових историјских вриједности Црне Горе и то на: антисрпству, на антируству; признавачу Косова и Метохије; безбједносном осигуравачу ЦГ у НАТО-у; утемељивачу модерне: црногорског језика, грба, химне, црногорске постнације, историје, можда чак и неке квази – Цркве.
А то што је Мило био највећи црногорски хохштаплер, Мило – лопов, и шверцер, вељи издајник, олошки скоројевић, уништитељ црногорског блага, комплетне привреде, фалсификатор и разарач комплетног историјског духовног, цијелог материјалног насљеђа, и највећег, најподлијег од свих и од праискона: и сејача и хушкача братомржње, свих општих зала.
Е све ће се то тихо и неосјетно “истопити” и све ће као у пјесми – “прекрити рузмарин и шаш”..
А наши ће унуци помно учити у шлолама о Милу Вељем и о његовом великом државничком и националном насљеђу и свим патњама којима је себе изложио за народ и државу, и то Он сам против свих сила и моћника. Предвиђам школску лекцију: “Мило Титов Ђукановић, вељи црногорски обновитељ”. Уз пар контроверзи.. Па боже мој, који то владар није опањкаван и који то нема нечег, мање или више контроверзног. Ко смије сад да каже: Мило лопове! Јер: Ко тако каже, клевеће и лаже.
А ми? Шта ми? No problem. Ми ћемо моћи ништа. Чак ни да омиришемо љубичице онако с прољећа – с оне стране земље. Затрављени и са земљом сједињени, са слуђеним нараштајима и без вјере и смисла.
Френсис Фукујама је објавио књигу наслова: “Крај историје”. А пред очима грађана Црне Горе се данас одвија: КРАЈ СУДСТВА. Без књиге? А шта ће нам. Ко ће и кад ће данас неко књиге да чита. Напослетку не требају књиге кад све и видимо, и знамо и ћутимо. Ако сада одћутимо изгубили смо и то занавјек “право на ријеч”. Зато јасно губимо право да тражимо правду. Јер то јесте и биће искључиво – наша кривица.
ПРЕВИШЕ СЕ ТОГ НАТАЛОЖИЛО.
Закључно, ако Мило реализује своје науме и опет, и то сада под Дритановим кишобраном опет нашминка своје приватно судство, имаћемо затворену причу у кључном: Како се то мисли да ће Милови кадрови судити Милу и разним Миловим хибридним сродницима? Тим ће нажалост сав предан и хрњбар Нововићев и Шуковићев труд, завршити неславно пред криминалним “капијама Миловог судства”.
Пише: Судски савјет Црне Горе
Др Владан С. Бојић, адвокат
IN4S