Научници су пронашли податке о најстаријим шумским пожарима. Занимљиве информације су откривене захваљујући налазиштима угља у Велсу и Пољској, и остацима који датирају од пре 430 милиона година.
Најранији записи о шумским пожарима дају нам информације о вегетацији давних времена земљине историје, као и о нивоу кисеоника на Земљи. Док су шумски пожари последњих година беснели у већем делу света, и представљају значајну опасност за дивље животиње и локално становништво, шумски пожари су били дугогодишњи део Земљиних система без утицаја људи , и то – стотинама милиона година.
Остаци угља дају нам податке о току живота на Земљи у том геолошком периоду, названом силур. Познато је да је пејзаж, који сада чини Европу изгледао много другачије пре неколико стотина милиона година.
Научници су анализирали остатке са две локације на Авалонији и Балтику, који потичу из времена када су пожари беснели.
Шумски пожари су тада, као и сада, значајно допринели циклусима кретања угљеника и фосфора, као и мигрирању седимента на површини Земље.
Претпоставка је да је живот биљака у силуру у великој мери зависио од воде, која је била важна за размножавање.
Ипак, шумски пожари који су били тема истраживања и о којима се говори у новој студији, биљку су могли да спале до корена.
Занимљиво је да је у том периоду пејзажом често доминирала гљива названа Prototaxites, о којој се не зна превише, али се сматра да је могла да порасте до девет метара у висину.
„Изгледа да се наши докази о пожару поклапају са доказима о настанку земљишта које је било богато макрофосилима. Дакле, чим постоји гориво, у облику биљних макрофосила, постоји и могућност пожара“, рекао је палеоботаничар Јан Гласпул, из Колби Колеџа у Мејну.
Сагоревањем биљака остајале су резерве угља – а тада је ниво атмосферског кисеоника био око 16, а данас је 21 одсто, сугеришу налази.
Познавање детаља о циклусима, не само фосфора и угљеника, већ и кисеоника током времена – даје научницима бољу представу о томе и како је живот могао еволуирати.
„Силурски пејзаж је морао да има довољно вегетације да би се ширили шумски пожари“, каже палеонтолог Роберт Гасталдо.
„Ватра је већ дуго саставна компонента у процесима Земљиног система и њена улога у тим процесима је скоро сигурно недовољно наглашена“, рекао је палеоботаничар Јан Гласпул.
Извор: ртс