Пише: Сања Томовић проф.историје
Христос је међу нама!
Већ неко вријеме размишљам да на папир ставим оно што ме боли. Знам да има доста људи попут мене. Но, да ли ће кога дотаћи ови моји редови?!
Одакле кренути? Гдје је уопште почетак? И да ли се назире крај? Данас сретох један слободан осмијех док савладаваше сладолед. Не, то није било безбрижно дијете, већ брижна младост. Ходао је улицом ведрог лика, радоснији од већине људи које сретам ових дана. Сасвим случајно, знам да је јунак ове приче поносни власник двије поштено стечене факултетске дипломе и, наравно, гле чуда, физички је радник. Пријатељу са крампом у руци и дипломама у фиоци, док ти копаш канале, власници банкомат диплома у дубоком хладу пију оно сто ми ломећи језик једва изговарамо.
Моја је прича врло слична, додуше, ја немам снаге да копам и крампу нисам баш вична, зато си се наметнуо као јунак у њој. Док се ковитла вјетар прелетачи шире једра, клацкајући се и одмјеравајући страну. Да ли смо ми увијек на погрешној, како рече чувени Балкански шпијун Илија Чворовић? Морам признати јунак ове приче је требао бити неко други, стамен као Ђурђеви Ступови, но ето, пријатељу са крампом у руци, и сви слични, сретох те данас, па препознах себе. Моје дивљење и дубоки наклон теби што за чојство и образ знаш. Теби је крамп удобнији од кравате, канал од фотеље, а тај сладолед поштено зарађени, додуше није од маракује, већ обични од ваниле, слађи него стотине аперитива које неки други сналажљиви приносе на жртву богу стомаку. Рећи ће многи да се од образа не живи, боље је приклонити се, поклонити се, клацкати, по потреби и престројити се. Неко је томе вичан, да намирише можда неки нови почетак, да уграби прилику и шутне лопту у задњој секунди. Шта ћемо ми што играсмо цијелу утакмицу, још и продужетке свеколике? Хоће ли неко осим Господа имати слуха и за нашу жртву, труд и муку? Хоће ли опет птице прелетачице из хлада задати сто јада? Ако је прелетјети боље него летјети, ја ћу ипак и радије наставити да летим. Неће ме прелетачице саплести. Не дам им право на то!
Добро је и похвално покајати се, ако је стварно и искрено. Ја вјерујем и знам да је вреднији онај који је увијек одан, никад купљен и никад продан. Не можемо вам дозволити да нам узмете право на једино што нам је остало, а то су Вјера и Нада. Ја и слични мени, мали обични људи из народа, који немамо ништа и носимо све ово на нејаким плећима, морамо бити побједници ове борбе за истину, правду и једнакост, право на достојанствен живот. Ако имамо ту срећу да знамо мислити, онда смо достојни шансе упркос свему опстати. Прелијетање је блискије слијетању, то је непопуларна дисциплина, а лукавство једина вјештина. Ја и многи попут мене, заслужујемо поштену прилику. Нисмо од салијетања, прелијетања, трпимо и боримо се и упркос препрекама, не одустајемо и не посустајемо. Но, не заборавимо да над свим овим шаренилом Вишња сила влада.