„Рече им Исус: Зар нијесте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари поста глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим“
Матеј 21:42
Пише: Јово Радовић
„Камен“ означава’ самога Христа, док су „зидари“ јеврејски учитељи који су Га одбацили као непотребног, говорећи: „Ти си Самарјанин и у теби је демон.“ (Јован 8:48) Али, када је Он васкрсао из мртвих постављен је као „глава од угла“, то јест постао је Глава Цркве која обједињује Јевреје и незнабошце у једној вјери. Као што камен постављен у углу грађевине повезује у једну цјелину један зид са оним који се од њега наставља, тако је и Христос све сјединио и повезао у једној вјери. Без тога камена би се све рушило и ништа не би имало свој корјен, темељ, узданицу. А ко се саплете од тај камен, разбиће се и пострадати као и многи други.
Христос је тај који је животу дао смисао, подучавао незнабошце, лијечио болесне, спашавао душе од трулежи, мрака и смрти и на крају пострадао за људски род. Свети Сава је исто учинио за српски род тако што је сву своју душу и тијело предао Господу, подучен Писмом и ријечима светих отаца. Постао је монах презревши власт, сласт, богатство и титуле и такав, скрушени слуга Божији, Србију је учинио великом за вјеке вјекова. Образовао је српски народ тако што је у њему градио христолики образ учећи га како да слави Господа и да презре крваво паганство. Лутао је земљом купећи и дијељећи знање, лијечио, крстио, благосиљао и пројављивао милост Божију.
И ако се није могао наситити молитве, тиховања и светогорског мира, није могао затворити уши и очи да не види чемер и нечује вапај свог народа. Дошао је са моштима свог оца да, својом силном мудрошћу и цјеломудреношћу измири завађену браћу Вукана и Стефана, учини српску цркву аутокефалном а Рашку озакоњеном, славном и јаком.
Док је водио дипломатске преговоре са највећим свјетским владарима и вјерским поглаварима, успјевајући да свугдје одбрани интересе православља и српства, није му било тешко да као Христос, сједи са грешним и обичним људима и подучава их јер „не треба љекар здравим него болесним“ (Матеј 9:12).
За њега није било наших и њихових, Истока и Запада, већ само беспоговорне жртве и борбе за свој народ и своју државу.
Када је опослио своје земаљске послове, ослабљеног тијела али јаког духа, отишао је да се посљедњи пут поклони јерусалимским светињама и у повратку са тог дугог пута, у Бугарској, упокојио се у Господу онако како се и молио; без бола, непостидно и мирно.
Светог Саву су славили сви православци свијета па зато су Бугари тешка срца предали Савине мошти Стефану Владиславу.
Њему су се молили и дан данас се моле православни и велики број муслимана и католика. У Букурешту постоји елитна румунска гимназија „Свети Сава“ коју је похађао и румунски краљ Михај, а у Црној Гори се увијек посебно славио мимо све остале светитеље, тако да не би било погрешно да се умјесто Црна зове Савина Гора.
За вријеме турског ропства, генерације Срба су живјеле и умирале са молитвом Сави на уснама и чежњом за старом славом. Сава је тај који је спасио и одржао Србе у најтежим тренуцима у историји.
Колико су се непријатељи српства плашили његовог лика и чуда, говори чињеница да је Синан паша спалио његове мошти мислећи да ће тако угушити вјеру у народу али тек је тада ископао јаму Османској царевини. Умјесто да Сава изгори он се и сам претворио у огањ који се запалио у срцима свих Срба а свети дим од тог огња је окадио све српске земље.
Светосавље су славили и преносили генерацијама највећи српски великани попут Његоша, Светог Петра Цетињског, Карађорђа. Он није само светитељ или само култ већ звијезда водиља за будућност.
Сви који буду жељели добро својем народу и својој држави, широм Србије, Црне Горе и Републике Српске, нека уче од Светог Саве, јер у супротном, од држава начиниће колоније попут десетина других држава, без свог достојанства, поноса и истинске снаге оличене у вјери, родољубљу и братској слози.