Посластичаница Авала,
На Његошевом тргу у Беранама,
Док полако прилазимо старој згради у чијем се приземљу налази рустични излог пун посластица, на самом улазу изнад врата стоји већ 40 година табла са називом АВАЛА. На вратима, од када нас сјећање служи, насмијани власник Мујо. Уз пар топлих речи улазимо са Мујом у мало царство посластица. Наручујемо качамак и док би нас у другом граду погледали са чуђењем, Мујо припрема велике стаклене чаше у које сервира шампиту и сладолед, мјешајући их у укус који подсјећа на дјетинство свих нас.
Авала је посластичарница која већ двије генерације заслађује овом посластицом беранце, а оне који дођу са стране необичан назив посластице испрва збуни, а затим, када радозналост побиједи и пробају ову у основи једноставну посластицу, а онда то постане традиција и једно од обавезних мјеста када поново дођу у Беране.
Kačamak je nastao u beranskoj poslastičarnici ,,Rekord“, a izmislili su ga dva lekara: Jovan Klisić i Nika Labović, a o tome je napisao priču književnik Milija Pajković ,,Beranski kačamak“, koja je objavljena u njegovoj knjizi ,,Beranske priče“ ili ,,Varoš bez mane“ ( izvinjavam se, čitala sam obe njegove knjige, ali su mi u Beogradu, pa nisam sigurna u kojoj je od njih) . Toliko da se zna. ,,Kačamak “ je pravi beranski proizvod. Svakog leta dolazim u Berane, majka mi je Beranka i ponosna sam na to. U pravi kačamak idu kugle sladoleda, najviše od vanile,nikako onaj iz automata i prava šampita.
Прво,прави качамак се у Рекорду,код Паза,код Гимназије и код Суда ( макар од осамдесетих година прошлог века) правио од шампите и точеног сладоледа из апарата Карпиђани.
Друго,ја сам,у пропутовању ,,тестирао“ Горанце,власнике посластичарница у Свилајнцу и у Лазаревцу и ,,из цуга“ су ми донели тај слатки специјалитет. Горанци знају шта значи,,качамак“, осим ако неко стварно није луд па тражи да му га спреме са скорупом,сиром,брашном и сладоледом. Можда и то може у овом лудом времену ?!
Ja sam shvatio šta je Andjelka htjela da kaže, ali to nije ovaj i priča nam o ,,osamdesetim godinama prošlog vijeka, kad se kačamak pravio od točenog sladoleda i kad su svi Goranci, znali za taj izum. Taj izum nije goranski nego beranski i tačan je podatak koji je navela gospođa ili gospođica. Nastao je u slastičari Rekord od strane dvojice spomenutih doktora, a to znaju ovo malo starih preostalih Beranaca. I to je nastao pedesetih godina prošlog vijeka, a to ovaj i ne zna. Pošto se Goranci svake godine na Đurđevdan okupljaju na Gori ( Dragaš) jasno je da su mnogi od njih saznali za beranski izum ,,kačamak“ i počeli da ga spravljaju u svojim slastičarama. Da je sve ovo tačno potvrdili su i sami vlasnici Rekorda braća Abdurahman još davno. Eto da slučajno nisam ovo pročitao ne bih ni znao da je to moj zemo Pajković lepo opisao u svojim pričama, pa čim dođem u Berane ( za desetak dana) nadam se da ću imati knjige u rukama.
Најбољи качамак се седамдесетих година служио у сластичари „код Мишка“ која је била култно мјесто за нас ученике из околних села.