Тачно је да постоји и да је и даље у току прљава медијска кампања против Демократског Фронта, али је тачно и то – да изјаве и коментари Н. Медојевића нису плод маште медија

Пише: Лука Радоњић

Тачно је да постоји и да је и даље у току прљава медијска кампања против Демократског Фронта, али је тачно и то – да изјаве и коментари Н. Медојевића нису плод маште медија. Штавише, скандалозне изјаве истог аутора у минула два мјесеца нису изузетак, већ постају правило. Зато је битно, да данашње саопштење Нове Српске Демократије, а у којем се показује интегритет странке и политике којој је привржена, не остане тек једна пука ограда од изјава поменуте особе, већ јасан путоказ за даљу политику и увод у конкретније стратешко опредјељење.

Нека нико ни за секунду не помисли да је гласачки приврженији ДФ-у од мене, већ умјесто тога нека обрати пажњу и пажљиво прочита сљедеће редове. Да ли је Медојевић формирао посебан посланички клуб ПзП након избора? Јесте. Да ли је саопштио да је и формално напустио ДФ? Не, није, напротив, континуирано је користио званична гласила ДФ-а на мрежана, претварајући исте, као што сам и раније казао – у персонални блог сензационалистичког карактера, пласирајући текстове и ставове посве супротне начелима ДФ-а и увјерењима бирачког тијела овог политичког савеза. Е, то је врло занимљива ситуација. Зашто? Зато што својим изјавама, дотични претендује да врати дио свог некадашњег бирачког тијела, а истовремено директно урнише позицију Нове српске демократије и Демократске народне партије. Умјесто политике, константно се преко имена и леђа Фронта, изазивају и нуде конфликт, раздор и пизма – и то у српском политичком блоку. Да иронија буде већа, премда то није пресудно битно, све то чини некадашњи суверениста и један од уставотвораца. Питање за најтврђе присталице ДФ-а је: ко у тој ситуацији мисли добро ДФ-у – да ли можда ја, који сам на такво скандалозно понашање скрећао пажњу у текстовима и тв гостовањима или онај који то неодговорно и упорно чини?

За јавност би корисније а и интелектуално поштеније било, да мали колекционар великих тајни, наведе рецимо, колико је пута током предизборне кампање уопште поменуо ИМЕ коалиције у оквиру које је добио читавих пет мандата, а не да се на било који начин бави ликом и дјелом епископа Јоаникија Мићовића, јер владика који је међу првима посвједочио заклетву на Тројинчинданском сабору, није његова лига, нити ће икада бити. Када је у питању однос према господину Гојку Перовићу, а што је у неколико наврата такође било предмет краткотрајне узурпације странице ДФ-а, корисно је да се подсјетимо: Да, тачно је да је Н. Медојевић и током литија изнио критике на рачун једне изјаве господина Перовића, да би пар дана након тога потрчао да се фотографише са њим и поносно то објави на мрежама. А сада, када му је господин Гојко Перовић добио изборе (јер се то може извести као закључак из изјава дотичне свезналице, зар не?) и када се раскомотио у пет мандата, сад му више не ваља. Него му је још и крив.

Присталице ДФ а посебно Чланови Нове српске демократије, треба да знају, да у оваквом понашању Медојевића, нема ништа ДФовоског, напротив, ови скандалозни коментари су директан удар и на Андрију Мандића, човјека који је мета највећих медијских напада у политичкој историји Црне Горе. Ко то и даље жели да види као спонтанитет и егзибиционизам једне особе, а не као резултат плана и задатка, само нека настави.

На крају, ако ће коментари Н. Медојевића, да буду одредница односа на српској политичкој сцени у Црној Гори, ако ће његови коментари да детерминишу комуникацију између еминентних јавних личности, онда да распуштимо и Демократски Фронт и српство и односе и све. Ако нећемо, онда је вријеме да се обнови комуникација и сједне за сто, јер је од политичких договора и прича са УРА-ом, Вијестима и осталима, важније оно јединство које је на непокорном и прослављеном црногорском кршу исписало подвижничке и незаборавне странице свете српске историје. А то је српско и православно јединство.

И није то некаква „интересна организација“, него Најсветија Црква Српска.

Фејсбук