РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА
(15.10.2020.)
На својој вјероватно посљедњој прес-конференцији у функцији главног специјалног тужиоца, Миливоје Катнић је на себи својствен начин извео отужни перформанс са својим сумњивим сарадницима, покушавајући да очигледан страх и панику, коју осјећају због надолазећих промјена, прикрије отрцаним фразама, које више не изазивају ни подсмијех.
А кад је ријеч о монтираним поступцима за тзв. “државни удар”, и прање новца, који се воде против челника и функционера Демократског фронта, ДФ сматра да Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић мисле исто као и Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Небојша Медојевић, и сто тридесет пет хиљада грађана, који су Коалицији, окупљеној око ДФ-а, дали подршку да води ову државу у наредне четири године.
Уколико Миливоје Катнић има нека друга сазнања, Демократски фронт га јавно позива да их презентује црногорској јавности, и тиме „поткријепи“ његову патетичну пируету, коју је данас извео на конференцији за штампу.
ДФ га такође позива да саопшти црногорској јавности и да ли је неко у претходних петнаест дана разговарао са њим, и распитивао се о пресудама лидерима Демократског фронта како би их елиминисао из политичког живота.
Звучи готово невјероватно да Миливоје Катнић, рекордер по броју оборених црвених Интерполових потјерница, рекордер по броју изнуђених споразума о кривици, као и рекордер по злупотребама службеног положаја, тврди да је Европска комисија у свом Извјештају похвалила све ове његове неславне „рекорде“.
О томе понајбоље свједочи исказ генерала Братислава Дикића: да га је Миливоје Катнић заједно са Сашом Чађеновићем двадесет и три пута, уз знање суда, изводио из Истражног затвора и присиљавао да лажно оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића.
О поштовању Устава и закона од стране Миливоја Катнића врло аутентично свједочи и Џозеф Асад, бивши агенцт ЦИА-е, који је своју изјаву доставио Апелационом суду, у којој тврди да су га Миливоје Катнић и Саша Чађеновић у континуитету присиљавали, и уцјењивали, да оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића као наводне организаторе „државног удара“.
А можда један од најфлагрантнијих доказа о „постигнућима“ Миливоја Катнића и Саше Чађеновића представља и случај Михаила Чађеновића, којег је наведени тандем противзаконито, уз бруталну злоупотребу службеног положаја, држао чак осам мјесеци у затвору не би ли лажно оптужио Андрију Мандића и Милана Кнежевића.
Оваквих примјера има на стотине, а ДФ-у се свакодневно јављају грађани, који су претрпјели сличне тортуре од стране Миливоја Катнића и његових сарадника.
То, што Миливоје Катнић не жели поднијети оставку, за ДФ је потпуно разумљиво, јер Катнић настоји да избјегне кривично-правну одоговорност. Али је и њему добро јасно да ситно броји до напуштања функције ГСТ-а, коју је толико обезвриједио и криминализовао.
А има више модела за његову смјену, па ДФ овом приликом указује на модел Удружења независних правника Црне Горе, које је врло прецизно објаснило и образложило шта треба предузети против тужилаца и судија типа Миливоја Катнића и најближих му сарадника.