НАЦРТ ИЗМЈЕНА ЗАКОНА О ТУЖИЛАШТВУ
Тужиоци ће одговарати за резултате рада
Нацртом измјена предлога о тужилаштву укида се сукоб интереса, недодирљивост чланова тужилачке организације и скраћују рокови за промјене у избору и раду Тужилачког савјета
Челници тужилаштва: Катнић и Станковић, Фото: Борис Пејовић
Јачање улоге Тужилачког савјета и контроле високих тужилаца у Скупштини, те фокус на одговорност за резултате рада – суштина је Нацрта измјена Предлога закона о државном тужилаштву који је упућен прије два дана Европској комисији, а у који су “Вијести” имале увид.
То су отприлике кључне тачке онога што се Државном тужилаштву спочитава годинама – да тужиоци немају резултате, да раде селективно а да никада нису одговорали за то. Није прескочена ни намјера да они буду у обавези да се одазову када их позове парламент, посебно одбори који се баве правосуђем, корупцијом и безбједношћу, али и на Административни одбор који предлаже скидање имунитета посланицима по захтјеву Тужилаштва. Јер је претходних година било ситуација када су ВДТ Ивица Станковић и ГСТ Миливоје Катнић одбијали да дођу пред одборе за безбједност и антикорупцију, као и Административни, тврдећи да им то није законска обавеза.
Да би све то било могуће предложен је састав ТС у коме ће једнак број чланова имати тужиоци и угледни правници – које бира Скупштина, а одлучујући глас министар правде – односно Влада.
Достављањем нацрта закона Бриселу формално је отпочета јавна расправа, речено је “Вијестима” у Влади – иако тај документ јуче није био јавно доступан. Објашњено је да то није коначна верзија, да је и јуче било неких измјена.
Вицепремијер Дритан Абазовић планира да наредне седмице организује јавни скуп, на који ће позвати дипломате, правне експерте и цивилне организације, како би сви имали прилику да изнесу мишљење о документу, речено је “Вијестима”.
Абазовић
Абазовићфото: Кабинет потпредсједника Владе
Нацрт закона је усаглашен међу партијама парламентарне већине, што су они потврдили у недјељу. Када буде постигнут договор међу клубовима владајуће већине, матични скупштински Одбор за политики систем, правосуђе и управу требало би такође да се организује јавну расправу, речено је “Вијестима”.
Пошто вршилац дужности врховног државног тужиоца Ивица Станковић у мају стиче услове за старосну пензију, нацртом измјена закона се водило рачуна и о томе. Важећим законом прописано је да га мијења неко од његових замјеника у Врховном тужилаштву. Уколико буде усвојен нови пропис, нови Тужилачки савјет ће на конститутивној сједници одлучити “да ли потврђује мандат вршиоцу дужности врховног државног тужиоца или га разрјешава.“
Уколико се одлучи за ово друго, на његово мјесто ТС ће за в.д. ВДТ-а бирати некога ко испуњава све услове за врховног тужиоца, односно и искусне правнике ван тужилаштва. А то значи да “има радно искуство од најмање 15 година као државни тужилац или судија или најмање 20 година на другим правним пословима, да се одликује професионалном непристрасношћу, високим стручним и моралним квалитетима”. Тако каже важећи закон.
Да нова парламентарна већина жели што брже промјене указују рокови који су прецизирани и скраћени. Након ступања на снагу новог закона у року од 45 дана се мијењају чланови ТС из редова тужилаца, а оглас за угледне правнике се расписује осам дана након што нови пропис почне да важи.
Иако је Венецијанска комисија Савјета Европе сугерисала да би добро било оставити да истекне мандат правницима у ТС, што је још годину дана, у Влади се надају да ће у Бриселу бити разумијевања за потребе брзих промјена како би се радило на испуњавању обавеза у области владавине права, речено је “Вијестима”.
Венецијанска комисија
Нацрт је прецизирао рокове у којима предсједник ТС, односно врховни тужилац, треба да сазове сједницу на захтјев најмање три члана тог тијела – јер до сада он није био орочен.
Ради избјегавања сукоба интереса предлаже се да чланови ТС из реда тужилаца, не могу бити “брачни или ванбрачни друг или сродник представника извршне, законодавне власти и предсједника државе или лица којег бира, именује или поставља Предсједник Црне Горе, Скупштина или Влада, у правој линији без обзира на степен, у побочној линији до другог степена сродства и сродства по тазбини”.
То се односи и на правнике које бира Скупштина, уз чињенице да они не могу бити страначки функционери, да су посљедњих пет година били дио законодавне или извршне власти. Забрана је и за бивше тужиоце.
Да би се избјегли проблеми око кохабитације, владајућа већина остала је при ставу да састав ТС треба да прогласи предсједник Скупштине, умјесто као што је сада предвиђено – предсједник државе.
Дисциплински прекршај ако се поступа супротно овлашћењима и обавезама
У дисциплинске прекршаје уврштена је и одредба да се поступак може покренути пред ТС против тужиоца који “поступа супротно законом прописаним овлашћењима, као и када не испуњава законом прописане обавезе”.
Дисциплинског тужиоца предлажу, као и до сада – ТС, али и министар правде.
Однос снага у ТС је као и у претходном предлогу, који ВК није оспорила – по пет правника и тужилаца, плус министар правде.
Посланици могу тражити смјену ГСТ ако нису задовољни његовим радом
„Тужилачки савјет може разријешити дужности главног специјалног тужиоца на предлог Скупштине Црне Горе након завршене расправе поводом редовног годишњег извјештаја, посебног или периодичног извјештаја главног специјалног тужиоца…”, пише у Нацрту предлога. Иста могућност је предвиђена и ако главни специјални тужилац не достави периодичне или посебне извјештаје на начин и у роковима које је затражила Скупштина или надлежна радна тијела за питања правосуђа, корупције и безбједности. „Предлог за разрјешење ГСТ… подноси Скупштина Тужилачком савјету. Одлуку о разрјешењу доноси ТС, након спроведене расправе изјашњењем о предлогу са већином од укупног броја чланова. У случају пријевременог престанка мандата ГСТ, Тужилачки савјет до избора новог главног специјалног тужиоца одређује вршиоца дужности из реда државних тужилаца, на период од најдуже шест мјесеци“, пише у нацрту.