НА ЧЕЛУ УП БИО СТОЈАНОВИЋ, МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ БИО РАШКО КОЊЕВИЋ
Тужиоци након пет година не знају ко је тукао Бајчетића
Саслушана 74 припадника ПЈП, али из исказа није могуће утврдити идентитет службених лица која су извршила кривично дјело на штету Бајчетића, наводи ОДТ у одговору Уставном суду који траже помоћ Владе
Фото: Саво Прелевић
Основно државно тужилаштво (ОДТ) у Подгорици ни након пет и по година није утврдило идентитет полицајаца који су у октобру 2015. године, током уклањања такозваног шаторског насеља испред Скупштине Црне Горе, учествовали у пребијању тадашњег активисте и одборника Покрета за промјене (ПзП) Николе Бајчетића.
Тужлаштво је почетком године обавијестило Уставни суд да је саслушало 74 свједока – припадника Посебне јединице полиције – који су били испред Скупштине кад је Бајчетић пребијен. “Али из исказа саслушаних свједока није могуће утврдити идентитет службених лица која су извршила кривично дјело на штету Бајчетића“, пише у рјешењу Уставног суда које је достављено Бајчетићу.
Тај суд је крајем марта донио одлуку у овом предмету, али је она тек сада достављена и требало би да буде објављена у “Службеном листу”.
Нјоме се обавезује Влада Црне Горе да обезбиједи да Основно државно тужилаштво у Подгорици хитно истражи тортуру и злостављање бившег одборника.
У рјешењу Уставног суда Црне Горе од 31. марта пише да ОДТ није извршило њихове налоге од 30. септембра прошле године, којим је усвојена жалба Бајчетића на непоступање тужилаца.
Суд је тада од ОДТ затражио предузимање радњи које ће осигурати „идентификовање и кривично гоњење полицијских службеника Управе полиције, за које се основано сумња да су, на штету подносиоца, извршили кривично дјело злостављање”. За то су добили три мјесеца, након чега су у фебруару обавијестили Уставни суд да нијесу утврдили ко је батинао Бајчетића, али да ће саслушати још неке свједоке.
Суд је, међутим, закључио да ОДТ у Подгорици није извршило налог који му је дат, те је обавезао Владу да изврши његову одлуку, на шта има законску и Уставну могућност.
Устав Црне Горе и Закон о Уставном суду прописују да ”извршење одлуке Уставног суда, када је то потребно, обезбјеђује Влада”. Суд је ту могућност ријетко користио, сем у случају “мајки” када је тадашња Влада премијера Душка Марковића укинула накнаде мајкама са троје и више дјеце након што је тај закон у Скупштини усвојен на иницијативу тадашње опозиције. Или дијела радника “Радоја Дакића”, када је обавезао Владу да им исплати накнаде од по 2.000 еура.
Док с једне стране није добио задовољење за тортуру, функционер ПзП-а је 2016. правоснажно осуђен и одслужио је казну од три мјесеца затвора због покушаја да спријечи полицију да уклони шаторе испред Скупштине 17. октобра 2015. године. Он ће данас, како је најављено, одржати прес-конференцију поводом рјешења Уставног суда.
Пребијање Бајчетића само је један у низу случајева који су повезани с протестима Демократског фронта из 2015. године у којима није спроведена ефикасна истрага.
Европски суд за људска права је утврдио да надлежни државни органи, првенствено тужилаштво и полиција, нису спровели ефикасну и дјелотворну истрагу како би открили и адекватно казнили починиоце злостављања Подгоричана Бранимира Вукчевића и Момчила Баранина у Златарској улици у Подгорици. Тај суд је донио одлуку да им се на име правичног задовољења исплати по 7.500 еура одштете због кршења члана 3 Европске конвенције о људским правима, односно забрана мучења, нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања.
У случају бруталног пребијања Милорада Мија Мартиновића исте године процесуирана су само двојица припадника тадашње Специјалне антитерористичке јединице Управе полиције, који су се пријавили и признали злочин, као и њихов командант због прикривања свих извршилаца кривичног дјела тортуре.
Услови под којима је он одслужио казну јавно су оспоравани, као и тврдња да није знао ко су биле колеге који су тада тукли Мартиновића.
У вријеме ових дешавања на челу Управе полиције налазио се Славко Стојановић, док је министар унутрашњих послова био Рашко Коњевић.
Бајчетића је у овом случају заступала адвокатица Андријана Разић из адвокатске канцеларије Горана Родића.
Влада први пут обавезана, очекује се да испоштује Устав
У рјешењу Уставног суда пише да је Уставом прописано да је „одлука Уставног суда обавезна и извршна, а да извршење одлуке Уставног суда, кад је то потребно, обезбјеђује Влада“.
„Очигледно је да је уставотворац пошао од премисе да ће се одлуке Уставног суда извршавати… по сили Устава, те отуда и формулација да ће, ’кад је то потребно’ (значи само изузетно) извршење одлуке Уставног суда обезбјеђивати Влада“, наводи се.
„Вијестима“ је из Уставног суда незванично речено да је ово први пут да је Влада обавезана да обезбиједи извршење одлуке суда по уставној жалби.
Она у рјешењу није орочена, али се очекује да испоштује уставну обавезу, објаснио је саговорник.
Вијести