У ропству

Приредила: Драгана Богавац

Десанка Максимовић (1898-1993) Била је пјесник, приповиједач, романсијер. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осјећајна.
Од свих вриједности у животу она је кроз своје пјесме посебно истицала слободу, оданост, храброст, доброту.
Пред Вама је једна њена родољубива пјесма.

У ропству

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.
Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.
Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.
На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial