У сусрет Ђурђевдану

Пише: Дијана Ћоровић

Према предању, Свети Ђорђе је рођен између 275-280 године .Свети Ђорђе или Свети великомученик Георгије према хришћанском предању био је римски војник у гарди цара Диоклецијана. Jедан од светаца  који се највише  слави код православаца ,а слави се и у неким католичким земљама. Како је овјековјечен у причи гдје убија аждају његов култ прослављају Срби, Руси, Енглези, Италијани… заштитник  је многих држава у Европи. Свети Георгије код Срба ужива снажан култ као ослободилац заробљених,  заштитник сиромашних,  љекар болесних, противник царева, побједник…а прије свега великомученик.

Према легенди Свети Ђорђе је био снажан и храбар младић  узет је да служи војсци где је и доказао своју храброст. Увидјевши његове особине цар Диоклецијан га је узео за личног савјетника додијеливши му најстарији војни чин.  Међутим, 303. Године почиње највећи хришћански прогон. Свети Ђорђе је био јако саосјећајан са масом којој је пријетило истребљење и и одважно је  саопштио цару  да себе сматра хришћанином. Од тог тренутка, сва царева благонаклоност заузима други  смјер.  Хришћански став Светог Ђорђа расрдио је цара и наредио је да Светог Ђорђе да га муче. Велике муке су почеле тако што су му забили кладе у ноге,  а на груди су му ставили тешки камен и оставили га тако до јутра у тешким мукама. Ујутру се цар појавио у тамници, очекујући да ће се Свети Ђорђе покајати и провући ријеч да је хришћанин али Свети Ђорђе није хтио да се одрекне своје вјере.  Муке, нијесу ту престале већ је цар наредио да се стави на велики точак за мучење, са даскама  на којима су били ексери, ножеви, удице…од чега му је цијело тијело било у ранама. Чудо се осликало на царевом лицу када га је опет угледао живог. Након овог мучења закопали су га у негашени креч  и три дана оставили да сагори. Након три дана, нашли су  га живог Мучења су настављена тако што је цар наредио отровне напитке да се справе па да Свети Ђорђе од њих или проговори како цар хоће или умре. Сви су се запрепастили када је Свети Ђорђе, пошто је насилно попио отров, проговорио да је хришћанин. Цар  је потом тражио од Светог Ђорђа да се  поклони пред кипом Аполона и рекао му да ће му спасити  живот ако то учини. На то је Свети Ђорђе прекрстио статуу. Статуа се тада срушила, а срушиле су се потом и све остале остале статуе у храму.  Када је то видјела жена цара Диоклецијана  казала је: “ И ја вјерујем у Бога који даје Ђорђу толику снагу“.  Бијесан цар је тада наредио да се одруби глава и Светом Ђорђу и и царици Александри.Погубљен је 6.маја по новом календару, а 23. Априла по старом. ( Извор:Милован Видаковић)

Свети Ђорђе  у иконографији  Православне цркве  у 7 вијеку је приказан  као војник без коња, са копљем или мачем, а од 9 ог вијека, појављује се на коњу , у војводском одијелу како убија аждају.  Сматра се да аждаја коју убија симболизује многобоштво.

Ђурђевдан је једна од три најчешће српске крсне славе, а свети витез је уткан у у државни мит. Заправо, он ослобађа  Немању  кога су заточила љубоморна браћа послије чега он ствара најмоћнију  државу средњевјековног Балкана. У знак захвалности велики жупан диже  монументалне  Ђурђеве Ступове над престоним Расом. У очевом житију Стефан Првовјенчани пише да  Немања добија Часни крст и изузетно судбинско копље. Симболика је јасна а појачава је прича  о архијереју коме се јавља лично Свети Георгије и говори му да иде у помоћ Немањи који оличава Србију. ( Наводи Др Влада Станковић).

Династија Стефана Немање владала је Србијом од 1166.године па све до смрти последњег српског  цара Уроша IV Нејаког, 1371.године. Владари ове династије започели су своју  владавину као велики жупани да би од 1217-те године понијели краљевску круну. Заједно са успоном српске средњевијековне државности текао је и процес осамостаљивања српске цркве, која је 1219 те године  напорима Немањиног сина Растка, потоњег Светог Саве, добила ранг аутокефалне  архиепископије. Тада је српска архиепископија добила ранг Патријаршије. Током задужбине династије Немањића подигнут је велики број цркава и манастира. А певу владарску задужбину, Стефан Немања  је изградио како би се захвалио Светом Ђорђу за спасење из заточеништва. Велелепна црква надомак тадашње српске престонице Раса, изграђена 1171.године

Обичаји који прослављају овог свеца остали су  уцртани у навикама православног становништва широм земље.  Традиционално  се ките капије, ограде од врата кућа, двориште. Поред вјерске трпезе ђурђевданско кићење најразноврснијим  цвијетним биљкама које имају јасну улогу  у очувању здравог тијела, па и излијечењу. Када се биљке којима је домаћин окитио окитио своје домаћинство осуше, одлажу се и чувају током цијеле године  ради напретка у кући.  Ђурђевданско кићење се не уклања данима, недељама …све док се биљке саме не осуше.  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest