„Ukoliko bi se zauzeo drugačiji pravni pristup, to bi isključilo mogućnost kontrole zakonitosti akata Skupštine opštine kao organa lokalne uprave „
Upravni sud poništio je odluku Skupštine Glavnog grada Podgorica kojom je početkom jula za gradonačelnika izabran Ivan Vuković iz DPS-a.
Upravni sud je odlučivao o tužbi Demokratske Crne Gore, potvrđeno je za portal Dan.
– Budući da je osnovno pitanje svakog postupka i spora, pitanje stranačke legitimacije, Sud je najprije cijenio prigovor nedostatka legitimacije istaknut od strane tuženog organa. U prilog osnovanosti tvrdnji o nedostaku legitimacije, tuženi je istakao da je osporenu odluku donio kolegijalni organ čiji su tužioci članovi, te da osporenom odlukom nije povrijeđeno ni jedno njihovo pravo, odnosno pravni interes, te da se u konkretnom slučaju radi o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, odnosno da je u pitanju javni interes utvrđen zakonom pozivajući se na odluke Vrhovnog suda Uvp.br.1815/18 i ovog suda U.br.943/20.
Po ocjeni Suda i pored činjenice da je Klub odbornika Demokratske Crne Gore preko svojih odbornika učestvovao u donošenju sporne odluke, pravni interes tužioca proizilazi iz relevatnih odredaba zakona u prvom redu člana 6 Zakona o lokalnoj samoupravi koji propisuje da građani učestvuju u odlučivanju o svojim potrebama i interesima neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u organima lokalne samouprave, kao i odredbe člana 4 stav 1 Zakona o izboru odbornika i poslanika kojim je određeno da odbornik, odnosno poslanik bira se u izbornoj jedinici na osnovu liste političke partije (stranačka izborna lista), koalicije političkih partija (koaliciona izborna lista), odnosno grupe građana (izborna lista grupe građana) (u daljem tekstu: izborna lista).
Iz navedenih razloga izborom gradonačelnika, odlučuje se o interesu na zakonom zasnovanom političkih partija koje su na temelju izborne volje građana konstituisale Skupštinu opštine, zbog čega na strani tužioca postoji aktivna legitimacija za podnošenje predmetne tužbe, pri čemu se napominje da se pitanje legitimacije ima cijeniti u svakom konkretnom slučaju.
Ukoliko bi se zauzeo drugačiji pravni pristup, to bi isključilo mogućnost kontrole zakonitosti akata Skupštine opštine kao organa lokalne uprave. Takvo postupanje ne bi bilo u saglasnosti sa članom 8 Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, potvrdena Zakonom o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi („Sl. list CG“, br.5/08 – međunarodni ugovori), kojom odredbom je propisano da bilo kakav administrativni nadzor nad lokalnim organima vlasti može biti ostvaren samo u skladu sa procedurama i u slučajevima koji su predvideni ustavom ili zakonom, te da svaki administrativni nadzor nad aktivnostima lokalnih organa vlasti po pravilu će imati za cilj samo da obezbijedi usaglašenost sa zakonom i ustavnim načelima. Takođe, to bi za posljedicu imalo djelovanje suprotno principima proklamovanima članom 148 Ustava Crne Gore koji propisuje sudsku zaštitu protiv pojedinačnih pravnih akata.
Osim toga, da postoji pravni interes, a time i stranačka legitimacija, stav je Upravnog suda u brojnim presudama kojima se odlučivalo po tužbama kluba Odbornika U.br.3738/19, U.br.1855/17, U.br.404/19, U br.399/19, U.br.924/18, zatim presude Vrhovnog suda Crne Gore Uvp.br.97/05, Uvp.br.388/20, Uvp.br. 1862/18- navedeno je presudim.
Izvor: Dan