Уставни суд Црне Горе је на шестој сједници од 20. маја 2022. године донио одлуку о приоритетном разматрању овог предмета, саопштено је „Дану“ из Уставног суда
Ни више од мјесец дана након што су Центар за демократску транзицију (ЦДТ) и Демократски фронт (ДФ) поднијели иницијативу за оцјену уставности измјена Закона о локалној самоуправи Уставни суд није одржао сједницу и расправљао о овој теми, а није ни обавијестио јавност о заказивању сједнице на којој ће се расправљати о овој иницијативи.
Правни експерти, али и политичари тврде да је начин на који је спроведено одлагање избора који су, умјесто у јуну, заказани за октобар, у супротности са правним поретком, што је произвело озбиљну правну конфузију у неколико области нашег правног система и нарушило демократски поредак и правила. Такође, ово доводи у питање то хоће ли се избори одлагати када год то одговара политичким партијама.
– Уставном суду Црне Горе поднијете су двије иницијативе за покретање поступка и један предлог за оцјену уставности Закона о локалној самоуправи у мају и јуну 2022. године. Предмети су спојени ради вођења јединственог поступка. Уставни суд Црне Горе је на шестој сједници од 20. маја 2022. године донио одлуку о приоритетном разматрању овог предмета – саопштено је „Дану“ из Уставног суда.
Додају да је предмет у раду и у току је претходни поступак у којем се прибављају мишљења од Скупштине и Владе Црне Горе, односно одговори на наводе садржане у иницијативама и предлогу.
Шта је спорно…
У предлогу који је Уставном суду поднио ДФ наводи се да би се останком на снази Закона о локалној самоуправи створио опасан и противуставан преседан по којем би се произвољно могао мијењати изборни систем одлукама Скупштине, и то док трају раније заказане изборне радње.
– Тако би се на примјер могло догодити да законодавац у септембру одлучи да помјери рок за одржавање локалних избора најкасније за март 2023. године. С обзиром на наводе овог предлога, јасно је да су испуњени процесни услови да се овај предмет приоритетно разматра на Уставном суду – саопштили су из ДФ-а.
У иницијативи ДФ-а наводи се да је спорно и што измјене закона нису усвојене двотрећинском већином, како то Устав налаже, него простом. Подсјећају и да су измјене о одлагању избора инкорпориране у Закон о локалној самоуправи, а не у Закон о избору одборника и посланика, „чиме је предлагач свјесно заобишао двотрећинско одлучивање, иако се у погледу материје регулисања спорни текст неспорно бави уређењем изборног система, и то у дијелу термина одржавања избора“.
У иницијативи ЦДТ-а наводи се да измјене закона нису усклађене са другим законима у правном систему Црне Горе, а нарочито је важна неусклађеност са Законом о избору одборника и посланика, који представља закон више правне снаге.
Такође, постоје мишљења да ће се избори у 14 општина који су заказани за крај октобра ове године помјерити за април следеће године. Међутим, предсједник државе Мило Ђукановић навео је недавно да не види ниједан разлог да више може доћи до корекције термина локалних избора.
– Што се мене тиче, они ће бити одржани 23. октобра – додао је Ђукановић.
Ђукановић је првобитно у два наврата одбио да потпише измјена закона којим су се одлагали избори, наводећи да су неуставне. С обзиром да га Устав обавезује да након другог усвајања закона мора да га потпише, он је прогласио посљедње измјене које изборе у 14 општина одлажу за 23. октобар.
И предсједник Владе Дритан Абазовић казао је да нема информацију да ће избори бити одложени за прољеће.
– Сви се припремају за изборе у октобру. Погледајте реторику партија. То вам говори да избори нису далеко – истакао је Абазовић.
Адвокат Веселин Радуловић казао је за „Дан“ да незаказивање сједнице Уставног суда на којој би се одлучило о уставности измјена овог закона свакако забрињава, али није неочекивано.
– Ово имајући у виду досадашњу праксу и рокове у којима је тај суд одлучивао, али и у односу на чињеницу да је тај суд дуже вријеме на ивици функционалности. Нажалост, све то доприноси наставку вишегодишње праксе по којој политичке партије остварују своје политичке интересе не марећи много за Устав и правни поредак. Додатно, њихова неодговорност може довести и до тога да Уставни суд ускоро и неће имати кворум за одлучивање, а онда је упитно уопште одржавање избора јер не би постојала заштита бирачког права – рекао Радуловић.
Извор: Дан