Није на добро слутило
Живот је исувише кратак, да бисмо се једни другима замјерали, да бисмо се ,,дијелили“ и ,,ћерали“, међусобно мрзјели и препуцавали око можда небитних ствари, које су у нама и око нас. Старији људи би рекли: Узнио се свијет! А стварно и јесте. Вишедеценијска надмудривања великих сила, економска превирања, трка у наоружавању, политичка надгорњавања, борба за превласт и сл.нису мимоишла ни Црну Гору ни тада, а ни сада. А, поготово, све је кулминирало, доношењем срамног безакона о слободи вјероисповијести у смирај 2019. године, који су донијели они којима ништа није свето и који хуле на Бога.
А Бог је изнад свих нас, без обзира на вјерске и друге разлике, а ми бисмо му само требали бити слуге покорне. И видимо шта се дешава ових дана свуда у свијету. Умире на стотине хиљада људи, а пандемија је загосподарила. И велике силе су пред њом немоћне.И Црна Гора је на удару. Да ли нас то Бог кажњава за сва наша непочинства која смо урадили до сада, а која и даље трају, нажалост?
Људи хиљадама година вјерују да је болест казна од Бога. У једној књизи се каже да су многи у Христово вријеме вјеровали да је болест последица гријеха, који је починила та особа или неко ко јој је у сродству и да је та болест заправо казна за почињени гријех.
А грешно је цијело човјечанство, тачније властодршци, који у име народа доносе крупне, погубне одлуке, не мислећи на суд Божији.
И у Црној Гори је иста ситуација. Народ се није питао ни у вези чега, омамљен славом господара и само је срљао. Но, изгледа да је и то прошлост. Доказала је то слога народа на литијама, које су просвијетлиле душу и отвориле очи црногорском народу од однарођених властодржаца. Схватио је коначно народ, ко му је брат, ко ће му помоћи у невољи, ко ће му дати подршку и крила, схватио је да није сам… Братска Србија то чини. Жели да пружи помоћ својој браћи у Црној Гори, тј. прискочи у овој деликатној ситуацији. А, нашим умним вођама не треба помоћ из Београда. Тога ли апсурда! Можемо ми и сами, веле. Е, грдно су се преварили!
Бог, врховни господар свију нас, само нас посматра и даће сваком по заслузи.
Пише: С.Боричић