Пише:Дијана Ћоровић
Први јутарњи зраци буде двадесети март, први дан је прољећа и плућа су пуна ентузијазма да удахну тај нови дан, ново годишње доба које доноси бујицу нових могућности. Које могућности можемо дозволити себи? Као леден нож ток ових мисли пресијецају нове јутарње вијести:„Званично су потврђена још три нова случаја обољелих од корона вируса…“
Да ли ће сваки наредни дан овако да почиње? Да ли прољеће 2020-те носи једно велико питање о нашој егзистенцији на овој планети? Коме да поставимо то питање? У коме да нађемо кривца или оправдање зашто нам је овако прољеће дошло? Да ли је људски фактор толико наљутио мајку природу да му она шаље овако запаковано прољеће? Колико смо храбри да савјесно и лако отворимо то што нам природа шаље? Хајде да се запитамо гдје је човјек, сисанче мајке природе, прешао границу стрпљења и зашто је то урадио. Мало је рећи да је дрско кад човјек дозволи себи да се бахати и гази основна правила природе. Природа опомиње, указује на пропаст, повезује чак и немогуће да сачува свој ток, и човјека у свом току али авај…да ли човјек то чује?! Све су прилике да ће човјек сада сам морати да копа до рјешења ових питања.
Први пут се родило прољеће са страхом. Умјесто да ужиивамо у ширењу бехара ми треба да стрепимо од ширења вируса. Не само да срепимо, већ да премиремо од страха.
Јуче је објављено да су сви психолози ангажовани на двадесет четири сата активности. Да ли је то показатељ колико смо спремни да се суочимо са катасрофом која уништава људску врсту из сата у сат? Да ли је та људска психологија требала да се освијести раније? Наравно да јесте. Требала је људска психа да отвори чула раније и да утиче на оно што није у реду како не би дошло до овог паничног момента. Сви смо имали прилике да утичемо на разој оваквих или онаквих ситуција гдје једноставно треба одабрати добро или зло. Још имамо такве ситуације. Имаћемо их у сваком дану. Имаћемо прилику да одаберемо да сачувамо или уништмо природу од неког најмањег дијела до највећег пропадања. Као што је ово сада. Да ли је у двадесет првом вијеку заиста потребан психолог да схватимо да смо све те ситуације видјели или можда предвидјели? Свако има право на свој избор, свако може да се приклони једној страни коју му мајка природа подари, а то је истинска, праведна страна оног људског које се срцем и инстиктом трезвено бори за опстанак. Зашто онда човјек експериментише на природи битисања нашег? Зауставите се и запитајте се како ћемо отворити врата овом прољећу. Очигледно је да нам је уживање у прољећу ускраћено од сада па до даљњег…
Корона гута ово прољеће, гута масовно људска бића, гута природне благодати…и прогутаће још неколико седмица унапријед како то незванично предвиђају стручњаци. И умјесто да раширених руку потрчимо овом добу у загрљај ми морамо да се сакривамо „дома“. Сунчане улице одмарају од гужве и убрзаних корака. Не чује се граја дјеце у дворишту ни испред зграде. Умјесто прољећног ентузијазма плашимо се да не удахнемо вирус. Ко је крив? Ко нам је ускратио прољеће? Останите кући па размислите…