То што не постоје никаква ограничења за функционерске накнаде, проблем је на који се указује годинама. Зато је ЦГО још у фебруару поднио иницијативу да трајање накнаде буде скраћено на три мјесеца, а њена висина ограничена на износ просјечне нето зараде.
“Право на накнаду не би имали функционери који су на функцији провели мање од три мјесеца који су разријешени с функције и који су сами поднијели оставку”, појашњава Василије Радуловић из ЦГО.
До данас, међутим, одговор на ту иницијативу нијесу добили нити од посланичких клубова нити од надлежног Одбора за политички систем, правосуђе и управу.
“И очито се можемо сложити да ко год је власт и опозиција они остају нијеми на те измјене тих одредби које дирају њихове привилегије, било да су у току функције било да су након престанка функције. У прилог томе говори и то што су сви посланици били уздржани када се у децембру прошле године гласало о Закону о зарадама у јавном сектору, који је предвиђао ограничење раста, између осталог, и њихових зарада”, казао је Радуловић.
Но, дјелује да воља за промјеном постоји. Саговорнице ТВЦГ из ДФ-а и УРЕ сагласне су да се правила по којима се додјељују функционерске накнаде морају ревидирати.
“Критеријуми јасни треба да се пропишу јер просто имате ситуацију да неко може да буде два дана на позицији и да поднесе захтјев да прима накнаду по престанку функције. То се сигурно чак и злоупотребљава”, казала је посланица ДФ-а Бранка Бошњак.
“Сматрам да је потребно скратити те временске интервале, али, опет кажем, то се не може односити баш на све професије. Овдје посебно мислим на неке органе из судства”, казала је посланица Уре Божена Јелушић.
У ДФ-у кажу да те измјене треба да иницира Влада и направи радну групу која ће укључити све релевантне актере укључујући и НВО сектор.
“С друге стране, требамо што више позиција да буду по конкурсу и за стално а не да свака гарнитура која дође мијења људе на тим позицијама и онда изнова имамо трошкове у буџету”, напоменула је Бошњак.
Потребно је сагледати и упоредна искуства, поручују у ДФ-у, док у ЦГО-у објашњавају да је она садржана у њиховој иницијативи.
“Садржај иницијативе показује најбоље праксе и најбоља законска рјешења држава региона, неке су чак стабилније од нас, попут Хрватске, и редуцирале су трошкове по овом основу”, казао је Василије Радуловић.
У УРИ оцјењују да су посланичке накнаде велике, али се неке могу сматрати зарађеним, те да већи проблем представљају непотребни трошкови.
“Нијесу саме по себи накнаде проблем већ екстра примања и могућности да се те накнаде непотребно увећавају различитим другим давањима које се могу сматрати дуплирањем основне зараде”, рекла је Божена Јелушић.
Упркос доброј вољи појединих посланичких клубова, у ЦГО-у нијесу оптимисти.
“Сем популистичке приче о уштеди и вођењу рачуна о јавним финансијама, неких конкретних рјешења, посебно по питању овог проблема, нијесмо оптимисти да ће се ускоро сјешавати”, истакао је Радуловић.
Ову тему из Демократске партије социјалиста нијесу жељели да коментаришу, док Демократе нијесу биле у могућности да обезбиједе саговорника.
Извор: Портал РТЦГ