Пише: Марко Ковачевић
У недељи на измаку добили смо коначно јасан преглед ситуације у Црној Гори и на ширем нашем простору.
Вијести и читава Друга фамилија су се разоткрили као агенти режима за односе са српском страном, у свим њеним варијитетима у Црној Гори, који непрестано треба да подривају сваки вид српског јединства.
Зато су баш они први напали Србију и отпочели сагу о респираторима јавно. Претходно су је отпочели „хуманитарци“ из режима који су наручили респираторе из „сусједне државе“ која је много прије тога забранила извоз било какве медицинске опреме. Све је било спремно да се удари по Србима и да се створи атмосфера љутње и омразе према Србији.
Можемо рећи да им први пут после много времена није прошло. Прво је српски народ у Црној Гори прозрео зли наум Вијести и жестоко реаговао на свим својим нивоима, од грађанског до својих културних дјелатника и политичара. Резултат тога био је да су Вијести и Друга фамилија као хијене у јагњећој кожи коначно разоткривени у свом прљавом послу који спроводе у мјесецима за нама. Зато су одмах примирили и понашају се тренутно као мале маце. Ето, како је српско јединство моћна ствар.
Дан након тога, реагује и Србија која је била нападнута да је конфисковала, одузела и шта све не респираторе Црној Гори. Испоставило се да је то истина таман колико и „окупација“ 1918. године. Предсједник Србије Александар Вучић је објаснио да је Србија још раније забранила извоз медицинске опреме, да то нема везе са Црном Гором, да је изненађен оптужбама, али да је Србија спремна да одмах поклони Црној Гори три респиратора која су јој потребна и уступи још два на претходни захтјев Андрије Мандића као једног од политичких лидера Срба из Црне Горе. Србија на дјелу испунила пословицу „Ко тебе каменом, ти њега хљебом“. А то монтенегрини, кроатофили, балдачијевци, ханџардивизијци не опраштају. Ваља напоменути да је Србија помоћ обезбједила и за Горажде, Сребреницу и да је изразила спремност да помогне свим државама у региону. То је једини великосрпски пројекат који смо имали и који је био успјешан, да је Србија велика онда када је другима тешко. 1885. године је Србија пропустила преко своје територије медицински транспорт према Бугарској са којом је била у рату. То никада прије ни после није било. У овим данима Србија понавља тај подвиг и околним земљама које своју независност и постојање махом граде на антисрпство несебично помаже.
Властодршцима у Црној Гори је посебно засметало што је Александар Вучић уважио молбу Андрије Мандића да Србија пошаље помоћ Црној Гори и поред три поклонио још два респиратора за Беране и Пљевља, која још немају ниједан али су скоро имали смртни случај, мимо короне, због недостатка тог апарата.
Замислите српски предсједник уважио молбу српског политичара да негдје упути помоћ гдје је могу користити и Срби и остали који са Србима живе. Каква дрскост. Какав напад на државу. Срби хоће да помогну Србе и суграђане Срба. Па то се не смије дозволити по цијену живота. И баш животи могу и бити цијена понашања црногорског режима.
И појавише се они, Симке и Храпо. Кажу „Не треба, снаћи ћемо се“. Спремни су Ђукановић и клика због тога што мрзе Србију и Андрију Мандића да ризикују животе грађана земље којом владају. Коме сада није јасно да је мржња уграђена у саме темеље државног система и да је неопходно овакав систем до темеља срушити, темеље ископати и градити све поново. Није им успјело да оптуже преко Вијести, дан раније, Србију како је од нас нешто узела, конфисковала, ускратила и тако угрозила животе у Црној Гори, па су као зла дјеца, ухваћена у крађи, ријешили да они буду ти који ће од Србије одбити помоћ која спашава животе. А Србија, велика Србија, је показала да су јој животи људи у Црној Гори важнији од монтенегринских и кроатофилских сплетки и интрига које треба да јој науде.
Српским јединством и здравим разумом осталих, огољени су непријатељи Срба, који су се показали као непријатељи и свих оних који са Србима живе у Црној Гори. Јер им животи људи не значе ништа, само им значи да науде Србији и српском народу, то је једина сврха због које постоје и једини задатак који као слуге имају.
А велика Србија, показала је да јој значе и њени Срби али и сви они који са Србима живе, даривајући поклоне који спашавају животе. Хвала ти Србијо, која никад не можеш бити мала, јер си велика, била и остала, и онима што те мрзе и нама који те као зеницу свога ока волимо!